Niška Kardiohirurgija dobila genetsku laboratoriju nazvanu po američkom humanitarcu

Klinika za kardiohirurgiju u Nišu je dobila novu genetsku laboratoriju koja će nositi naziv po Daglasu Merivederu Doldu – koji je prema svedočenjima sprečio bugarsku vojsku da razori Niš 1915. godine. Niška klinika dobila je i aparat od američke Vojske, a koristiće se za dijagnostikovanje urođenih poremećaja kod pacijenata kao što su trombofilija ili za genetsku tipizaciju karcinoma.

Direktor Kardiohirurgije Dragan Milić kaže da je ovo drugi put da otvaraju nešto novo na Klinici i da to ne bi bilo moguće bez američkih prijatelja. Ovog puta to je genetska laboratorija uz koju su dobili aparat vredan 100.000 evra.

Sa ovom aparaturom moći ćemo da radimo kompletna sva ispitivanja koja su vezana za trombofilije, a moći ćemo da radimo i kompletnu tipizaciju tkiva kako normalnu za transplantacije, tako i bolesnog kao što su recimo patološki neoplastični poremećaji – kaže Milić.

Odlučili su da laboratorija nosi ime američkog humanitarca iz Prvog svetskog rata, a Milić kaže da će Klinika pokrenuti inicijativu u Skupštini grada da i jedna ulica na Trošarini nosi njegovo ime.

Daglas Meriveder Dold je dosad bio poznat samo istoričarima, a „otkrio“ ga je i skrenuo pažnju na njega novinar Dragan Videnović, koji je otkrio priču radeći na TV seriji Istorija Niša.

Kaže da je Dold u najteže vreme za Srbiju, 1914. i 1915. godine, komfor studiranja na prestižnom Kolumbija univerzitetu zamenio dolaskom u Niš.

6. novembra 1915. godine srpska vojska se povukla nakon uključenja Bugarske u Prvi svetski rat, povukle su se i sve strane misije osim jedne. Američka misija, 25 studenata sa Kolumbije koje je inače organizovao Mihajlo Pupin, koji je tada bio već čuveni profesor i naučnik, ostala je i zaustavila sve druge aktivnosti sa nekoliko lekara koji su bili dobrovoljci i preuzela je Bolnicu. Ostalo je oko 1.000 ranjenika, bolesnika koji nisu mogli da se povuku. Kada se povukla Vojska povukao se i gradonačelnik, ali niški vladika je odlučio da krene u susret bugarskoj vojsci da ih prosto zamoli da ne ubijaju, da ne pale i ne ruše – priča Videnović.

Niški vladika je zamolio da neko iz američke misije pođe sa njima, a Dold je odmah rekao „ja ću“, kaže Videnović, a potom su krenuli da sretnu bugarsku vojsku koja nije dolazila s muzikom u Nišu.

Oni su došli sa uperenim puškama. Daglas i naš vladika su predvodeći jednu malu grupu Nišlija izašli pred njih negde kod Trošarine. Prvo je vladika zamolio Bugare kao pravoslavnu braću da poštede civile, a zatim je kažu jedan korak ispred iskoračio Daglas, pokazao američki pasoš i rekao „ja sam Amerikanac, u gradu ima još 24 Amerikanaca, mi smo neutralni u ovom ratu i ja od vas, ne molim, nego zahtevam da poštujete humanitarno pravo i sve konvencije i da poštedite ovaj grad“ – dodaje.

Videnović napominje da je važno da se njegovo ime otrgne od zaborava jer je nerazmišljajući o bezbednosti i svom životu izašao pred uperene puške i zaštitio naše pradedove, samim tim štiteći i nas i generacije koje dolaze. Novinar je dobio njegovu fotografiju sa Univerziteta i ona se nalazi u novoj laboratoriji.

Otvaranju laboratorije prisustvovao je novi ambasador Sjedinjenih Američkih Država Entoni Godfri kome je to bila prva poseta Nišu, a zahvalio se što je na ovaj način odata pošta američkom humanitarcu.

Ljudi ovde žive duže i zdraviji su zbog vas. SAD su ponosne što slave 5 godina prijateljstva sa doktorom Milićem i Kardiohirurgijom – rekao je Godfri.

Direktor Milić je posebno zahvalan američkom narodu, Vladi i Vojsci, jer se uz pomoć njihovih donacija godišnje pregleda nekoliko hiljada ljudi, smanjena je stopa smrtnosti koja je sada za kardio-pacijente 2,2 %, a ukupna stopa smrtnosti na Klinici 1,97 %, kao i lista čekanja koja skoro da ne postoji.