„Niske cene kvare planove“

Uveren da će pokretanjem jedinstvene farme divljih svinja, jedne od najvećih u Srbiji, vremenom širiti poslovanje, Milan Nikolić (53) se sa suprugom Gordanom (42) pre tri godine iz Holandije vratio u rodnu Kuršumliju.

Međutim, nakon trogodišnjeg rada on razmišlja da prekine posao zbog jako niske cene žive mere svinja i prasića, ali i neefikasnih uslova poslovanja, koji su njegovu farmu doterali na ivicu egzistencije.

– Mada još nisam doneo konačnu odluku hoću li nastaviti sa ovim poslom ili ću se sa suprugom vratiti u Holandiju, žao mi je što se naš trud nije isplatio i što ovaj posao nije funkcionisao onako kako sam predvideo – priča Milan dok na imanju gde se nalazi farma hrani svinje.

Objašnjava da se na povratak u rodni kraj odlučio jer ga je vukla nostalgija, ali i da bi realizovao planove da uzgaja svinje na bazi prirodne i zdrave hrane a samim tim proizvodi zdravo biološko meso.

-U inostrantvo sam otišao odmah po završku osnovne škole, da obiđem rođake ali sam nastavio tamo da radim, tako da sam „vani„ proveo blizu četiri decenije. Želeo sam da novac koji sam štedeo svih proteklih godina uložim u svoju domovinu i ovde pokrenem neki posao – objašnjava motive povratka Milan

On je, po dolasku u svoj rodni kraj, najpre kupio 12  hektara zemlje a na jednoj od parcela kraj reke Toplice renovirao staru i sagradio novu zgradu od nekoliko stotina kvadrata.

– Znam da se na ovom području gotovo niko ne bavi uzgojem divljih svinja, pa sam rešio sam da počnem sa tim poslom i za početak nabavio tri ženke i dva mužjaka. Želeo sam da proiširim farmu kako bi osim svinja tržištu ponudio i najzdravije biološko meso bez holesterola – priča Milan i kaže da se na početku, kada je osnovao farmu, cena žive mere kretala od osam do devet evra po kilogramu.

Za kratko vreme je povećao broj svinja i prasića, kojih sada ima pedesetak ali je, kaže, cena upola manja nego u trenutku osnivanja verovatno najveće farme u Srbiji.

Osim toga, dodatni problem je i slabo interesovanje kupaca iz okoline a kupci sa strane izbegavaju dolazak zbog velikih troškova prevoza.

– Ovaj posao mi je sve manje isplativ jer sam u prvih šest meseci ove godine jedva uspeo da prodam svega par grla a ishrana i održavanje divljih svinja su jako skupi. Pogotovu što svinje hranim istom onom hranom kojom se one hrane u prirodi, travom, korenjem, ali i kukuruzom , pšenicom, ječmom – tvrdi Milan koji hranu proizvodi na svom imanju.

Zato priznaje da sve češće razmišlja o povratku u Holadniju, što njegova žena Gordana podržava. Iako su se radovali dolasku u rodni kraj, kažu, da je osim prodaje veoma teško pronaći i radnike, zbog čega su sami angažovani oko radova na farmi na kojoj imaju i misirke, guske i još neke domaće životinje, koje gaje zbog raznolikosti.

Pored farme, Milan je planirao da otvori i mini hidrocentralu, jer se pokraj farme nalazi nekadašnji mlin koji je on renovirao. Međutim, iako je prikupio sve neophodne papire potrebne za hidrocentralu, već gotovo tri godine čeka na dozvolu za otvaranje, zbog čega je rezigniran sistemom poslovanja u Srbiji gde kaže nema mesta za radne i preduzimljive ljude.

U farmu izgrađenu i opremljenu po najstrožijim pravilima za uzgoj svinja, Milan je uložio velika sredstva, odnosno najveći deo ušteđevine koju je stekao radeći nekoliko decenija u više zapadnih zemalja.

Svinje su smeštene u boksovima sa hranilicama i vodom, a u dvorištu se nalazi ograđeni prostor za boravak životinja na otvorenom.