Godina u kojoj je obeležena stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata je za nama, a koliko je Niš bio značajan za sam tok rata, i danas svedoče građevine kao što su Oficirski dom, Banovina i zgrada Radio Niša.
Prema izvorima iz niškog Istorijskog arhiva, u utorak 28. jula 1914. godine nešto posle podne, tadašnji predsednik srpske kraljevske Vlade Nikola Pašić ručao je u niškom hotelu “Evropa”, na mestu na kome je sada zgrada Pošte u Voždovoj ulici. Tu mu je uručen telegram iz Beča o objavi rata, nakon što je par dana pre toga Srbija odbila austrougarski ultimatum, a Vlada i Narodna skupština se istog dana iz pograničnog Beograda povukle u Niš.
Kako beleži istoričar i nekadašnji savetnik u niškom Zavodu za zaštitu spomenika Borislav Andrejević (1934-1996) u svojoj knjizi “Spomenici Niša”, srpska Vlada i Ministarstvo inostranih dela bili su od tada smešteni u sadašnjoj zgradi Univerziteta, u koju je prvobitno stigao čuveni telegram o objavi rata koji je potom uručen Pašiću.
Pašićev kabinet se, kaže Andrejević, tada nalazio u sali na prvom spratu iznad ulaza. U ovom objektu, koji je izgrađen za potrebe Načelstva niškog okruga 1889. godine, u toku prve ratne godine, održavale su se sve akcije srpske Vlade sa stranim diplomatskim predstavništvima.
U njoj su, takođe, 4. septembra 1914. godine, Esad-paša Toptani i Pašić potpisali tajni “Niški sporazum” između Srbije i Albanije. On je predviđao stvaranje unije Srbije i Albanije, odnosno, kako navodi Andrejević, zajedničku odbranu, carine i zajedničko predstavljanje u inostranstvu.
Stupivši nakon toga na vlast u Albaniji, Esad-paša je poštovao ovaj sporazum koji je bio veoma značajan za Srbiju u zimu 1915. godine kada se srpska vojska povlačila kroz Albaniju i spasavala, prevozeći se savezničkim brodovima iz albanskih luka, uz Esad-pašinu zaštitu i pomoć – navodi Andrejević u svojoj knjizi.
Za to vreme, u zgradi Oficirskog doma, čija rekonstrukcija traje više od godinu dana, u nekoliko navrata je u ratnim uslovima zasedala Narodna skupština sa 166 poslanika iz različitih partija.
Andrejević beleži da je od mnogobrojnih skupštinskih odluka izglasanih u ovoj zgradi, najznačajnija “Niška deklaracija” jednoglasno doneta 7. decembra 1914. godine. Ovom deklaracijom je, kaže ovaj autor, kao jedan od osnovnih ratnih ciljeva Srbije istaknuto ujedinjenje južnoslovenskih naroda, i ona je bila “kamen temeljac” osnivanju buduće Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ovde je, osim toga, na Đurđevdan 1915. godine, usvojena i “Niška rezolucija” kojom je izražen odlučan stav protiv odluka Londonskog ugovora kojim su Italiji obećani delovi Jadranske obale za učešće na strani saveznika – kaže ovaj autor u svojoj knjizi.
Inače, Andrejević navodi da je zgrada Oficirskog doma izgrađena 1890. godine kao kafana “Bulevar” a narednih godina je korišćena i kao pozorišna scena i mesto gde su nastupali vojni orkestri i pevačka društva. Zgrada je od 1903. godine, kada ju je Komanda grada otkupila, korišćena za Oficirski dom sve do 1941. godine.
U Nišu je od 24. oktobra 1914. godine do 20. oktobra 1915. godine, živeo i kralj Petar I Karađorđević, čija se rezidencija nalazila u kući poznatog trgovca Jovana Popića, u kojoj je do nedavno bilo sedište Radio-Niša u Ulici Iva Lole Ribara. Dom Popića, podignut 1900. godine, nadaleko je bio čuven po mnogim prijemima i gostoprimstvu, tvrdi ovaj istoričar.
Kada je 1903. ministar inostranih poslova carske Rusije grof Lamsdorf boravio u Srbiji, ugošćen je, zajedno sa srpskim ministrom Vasom Antonijevićem, u kući Popića u kojoj je i noćio. Vrativši se u Rusiju, grof je obavestio i cara Nikolaja II o gostoprimstvu Popića. Car je tada Popiću, u znak zahvalnosti, poslao svoju i kraljičinu sliku, srebrni pehar i veliku zdelu sa kašikom, ukrašenu dragim kamenjem, izrađenu ručno u “ruskom stilu” – piše Andrejević.
Andrejević tvrdi da je, u vreme kada je Kralj ovde boravio, kuća Popića u toku godinu dana bila “stecište političkog i kulturnog života Srbije”.
Sto godina od boravka Kralja u Nišu, udruženje “Kraljevina Srbija” je predložilo da se na ovoj kući postavi memorijalna spomen-ploča kojom bi se naznačilo da se u njoj nekada privremeno nalazio dvor, i čime bi se obeležilo ovo važno istorijsko mesto.
Niš je bio ratna prestonica Kraljevine Srbije sve dok u jesen 1915. godine bugarski okupatori nisu ušli u njega, a Kralj zajedno sa državnim vrhom, vojskom i civilima krenuo u povlačenje put albanskih planina.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Odličan tekst koji je i dokaz tome da je Niš mesto gde se u odlučna vremena stvarala istorija. Nišlije imaju jake razloge da podignu glavu kontra svakoj (pa i današnjoj i ovdašnjoj) satrapiji.
Volim ovakve tekstove ali imam jednu zamerku. Mladi kolega Andrejevic bi trebalo da zna gde se tacno nalazio hotel „Evropa“ a ne kao u tekstu…
Odlican tekst o istoriji naseg lepog grada.Pohvale J.V. i stvarno bi bilo lepo da nas cesce podsecate da zivimo u gradu ciji svaki metar ima svoju znacajnu istoriju.
Сва значајна места и објекте у граду обележити мермерним спомен плочама!
На Попићевој кући је врло битно поставити и спомен плочу која ће подсећати знатижељне да је у њој више деценија емитовала програм друга по старости радио станица у Србији – Радио Ниш.Данас затворен.
visestranacje je donelo nasem gradu vrtoglavi pad u ambis,na dno.bili smo ,kudikamamo,postovaniji u sfrj.letargija,dolazak dosljaka{vise puta}ucinili su da nis postane orodoksna provincija!
bez ideje i perpektive,bez kulture i umetnosti!univerzitetski profesori u misjim rupama,bez zelje da pomognu gradu u kom zive i u strahu.udruzenja „stari nis“ i „stare nislije“ se pasivizirala…