Niški kockari ne žele da se leče

Nišlije očigledno ne žele da se leče od kocke, bolesti zavisnosti koja je u Nišu, pa i na jugoistoku Srbije uzela maha jer se do sada na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja javilo samo četrdesetak kockara koji žele da se odvoje od ruleta, pokera, barbuta i drugih kockarskih igara.

Ako tu cifru uporedimo sa podatkom da je u Srbiji registrovano oko 300.000 kockara, onda je jasno da građani jugoistoka Srbije jednostavno ne priznaju sebi da imaju problem koji bi trebalo klinički rešavati.

Prema poznavaocima kockarskih prilika, do sada je u Nišu bilo četiri ili pet samoubistava zbog krupnih kockarskih dugova. To niko zvanično ne može da potvrdi, ali ni demantuje, jer takva statistika nigde ne postoji. Takođe, niko kockare ne može ni da privede bolničkom lečenju, ako ne krši javni red i mir, pa se i tu nalazi jedna zakonska “začkoljica” jer je kocka legalna, a ima gde da se leči.

Doktorka Verica Arsenijević, načelnik odelenja za bolesti zavisnosti na ovoj klinici, potvrđuje da se do sada javilo četrdesetak zavisnika i kaže da je uspešnost njihovog lečenja slična kao i kod drugi bolesti zavisnosti.

– Naše pacijente najčešće dovode roditelji i najbliži koji imaju mnogo problema da ih nagovore da dođu. To je u stvari prvi korak u lečenju. Da čovek prizna sebi da je zavistan. Ima i onih koji sami dođu. Najmlađi pacijent ima 20 godina – objašnjava Arsenijevićeva.

Ona ne precizira profesije iz kojih dolaze, ali kaže da ima svakojakih intelekata.

„Ne grdi majka sina što se kocka, nego što se vadi!“stara je niška poslovica koja bi mogla da se ovih dana na jugu Srbije upotrebi za hiljade onih koji misle da „hleba ima bez motike“.

O anegdotama niških kockarskih krugova još nije napisana knjiga, a mnoge literarne minijature iz tog društvenog miljea bi itekako vredele pažnje. Pamti se sad već urbana legenda, kada je čovek uložio svoju ženu, odokativno je procenivši na 10.000 nemačkih maraka. Uložio je po principu “sve ili ništa” a da njegov poker partner bude s njom jednu noć. A da se partner pokazao, govori i činjenica da je posle dva meseca „pobegla“ za njega.

I među kockarima, kao i među mnogima koji boluju od drugih bolesti zavisnosti, a pre svega od pušenja, važi „da ti bez lične volje ne može niko pomoći, pa ni lekari“.