Niški lekari: Mora se reći istina o broju obolelih i preminulih od korone

Da je u poslednjih nekoliko meseci bilo nepodudaranja podataka o broju obolelih i umrlih, te da je neophodno utvrditi i reći istinu, jer se u suprotnom gubi poverenje i građana u sistem zdravstva – složili su se gosti debate Južnih vesti Steva Stanišić, infektolog Klinike za infektivne bolesti KC Niš, Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade i Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju KC Niš.

Trojica niških lekara složili su se i oko toga da se niško zdravstvo dobro pokazalo u epidemiji, ali i da je bilo problema u organizaciji Kliničkog centra, te da su odluke ipak trebale da budu poverene najupućenijima – infektolozima, anesteziolozima i epidemiolozima.

Pitanje koje od početka epidemije muči Nišlije jeste što nije bilo jasnih podataka o tome koliko je zaraženih u ovom gradu, kao i o tome koliko je njih umrlo o korone. I BIRN je pisao o tome da je najveće potencijalno zataškavanje broja mrtvih zabeleženo je u Nišu.

Učesnici debate kažu da im je nejasno kako je došlo do razlikovanja zvaničnih podataka, ali složni su da se na ovo pitanje mora dati odgovor i da se celokupna situacija sa brojem obolelih i preminulih od kovida mora rastumačiti.

Steva Stanišić, infektolog Klinike za infektivne bolesti KC Niš kaže i da je na njegovoj klinici bilo slučajeva da u toku noći preminu 4 pacijenta, a da oni sutradan dobiju informaciju da ih je zvanično u Srbiji preminulo 6.

Jasno je bilo da se ti podaci ne uklapaju. Mladi lekari su svakodnevno slali te izveštaje, ali se dešavalo da se podaci šalju Ministarstvu, a da ih nemaju lekari koji treba da leče pacijente. Baza podataka je potrebna svakoj zdravstvenoj ustanovi, ali ova republička nije bila sasvim jasna. Na kraju se ispostavilo da se podaci ne slažu, a mi još ne znamo kako je došlo do toga – kaže Stanišić.

Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade, kaže da ni on sam u početku nije dobijao precizne podatke, ali je stava da se sve mora objavljivati.

Moj stav je uvek bio objaviti sve. Reći tačno koliko ima obolelih, ovoliko smrtnih slučajeva, toliko ugroženih. Tu ne sme biti nikakvih tajni. Zašto? Zato što će ti se od jedne grudve snega sve vratiti i od nje nastati lavina. Treba da raščistimo tu stvar – koliko je tačno ljudi umrlo, sa jasnom dijagnozom koji može da utvrdi samo lekar koji je lečio pacijenta. To mora biti jasno i precizno i ne sme biti korišćeno u neke druge svrhe – kaže Tiodorović.

Sumnja da je neko pokušavao da sakrije podatke, dodaje, biće otklonjena onda kada se bude bilo sigurno u podatke. Kaže da ovaj njegov stav ne želi da se iskoristi na pogrešan način, ali da svi treba da znaju i imaju prave informacije, na osnovu kliničkog statusa, laboratorije.

Problemi u organizaciji Kliničkog

Da je Niš u prvom talasu epidemije virusa korona ipak dobro prošao i da nije bilo velike kastrofe, ocenili su gosti debate. Prema njihovom mišljenju bilo je nedostataka u organizaciji Kliničkog centra, te apeluju da se otvori dijalog uprave i lekara koji su u prvim redovima borbe protiv virusa korona.

Iako smatra da ceo svet nije bio spreman za ovu pandemiju jer je i Svetska zdravstvena organizacija davala kontradiktorne instrukcije, ali i da je Niš u početku pretrpeo najveće posledice, Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCN kaže da situacija ipak nije dostigla drastične razmere. Mišljenja je da su problemi nastali zbog zastarele organizacije koja postoji u Kliničkom centru.

Kao primer navodi preseljenje Klinike za plućne bolesti u Knez Selu u Niš, što je po njegovom mišljenju nema nikakve logike.

U organizacionom smislu saglasni su da borbu u vreme epidemije treba da vode epidemiolozi i infektolozi, koji moraju biti i koordinatori kovid centara.

Vođa u ovoj situaciji treba da bude infektolog, jer je ovo infektivna bolest, a njegova desna ruka pulmolog, jer ova bolest napada pluća. Sve ostale službe moraju da pomažu – kaže Milić.

Razočarani su što je bilo kolega koji su u jeku epidemije otišli na bolovanja i što nije bilo dijaloga između lekara i uprave, ali i sa članovima Kriznog štaba.

Bilo je lekara koji su tražili bolovanje u jeku epidemije. Profesori i direktori klinika prvi su trebali da uđu u kovid centar i pokažu kako svi treba da se ponašaju, jer kad oni to urade, svi će poći za njima. Ne zbog straha, nego zbog odgovornosti. Iz ovoga treba da pamtimo ko je i koliko radio – kaže Tiodorović.

Sa potpisnicima peticije za smenu Kriznog štaba treba razgovarati

Mnogobrojni lekari potpisali su peticiju za smenu Kriznog štaba, među njima i dosta Nišlija, ali Steva Stanišić, infektolog Klinike za infektivne bolesti i Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCN kažu da je nisu potpisali.

Stanišić kaže da ima mnogo zamerki na rad Kriznog štaba, ali da nije potpisnik peticije.

Pre svega mislim da su previše drakonske mere donete u početku. One su mi bile nelogične jer zaključavanje starije populacije je nonsens. Ima mnogo nesuvislih ideja koje nisu usaglašene sa znanjem medicine, ni sa kliničkim znanjem i ne mogu da ih shvatim ni sa epidemiološke strane, ni sa zdravom logikom – kaže Stanišić.

Potpisnik peticije nije ni Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCN jer smatra da to nije put kojim se rešavaju problemi.

Ja nisam potpisao peticiju i mislim da to nije način i put na kome treba da se rešavaju problemi. Razumem frustraciju kolega, ali način za to mora biti drugačiji – kaže Milić.

Epidemiolog i jedan od članova Kriznog štaba čija se smena traži peticijom je Branislav Tiodorović, a on je mišljenja da sa potpisnicima peticije treba razgovarati, ali samo sa onim ljudima koji su ušli u borbu sa epidemijom.

Ja tu sve potpisnike delim na 3 grupe. Imate jednu grupu koja će imati stav koji je politički obojen i oni me ne interesuje. Imate grupu koja nije dovoljno informisana jer im to nije u fokusu, da se bave zaraznim bolestima. I imamo treću grupu koju ja potpuno razumem. To su ljudi koji su bili u kovid centrima, koji su radili sa teškim bolesnicima, kojima su na rukama umirali pacijenti i te ljude razumem. Ljude najviše pogađa neravnopravnost – ne može da neko bude nagrađen, a nije rizikovao život. E te ljude razumem i te ljude sam spreman da saslušam i sa njima razgovaram – kaže Tiodorović.

Dodaje i da oni nisu neprijatelji i oni treba da daju svoje sugestije i predloge u borbi protiv epidemije.

Više o borbi lekara u vreme epidemije virusa korona u Nišu, stanju u Kliničkom centru, dostupnosti relevantnih podataka i organizaciji možete pogledati u videu na vrhu teksta.