Niški Ogranak SANU za akademike predložio korumpirane profesore

Dekan niškog GAF-a Petar Mitković i profesor i bivši predsednik Saveta Fakulteta umetnosti Dragan Žunić, koji su svoje sinove “udomili” na fakultetima na kojima rade, bili su kandidati za dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti. Predsednik niškog Ogranka SANU, koje ih je predložilo za akademike, kaže da oni ipak nisu dobili dovoljno glasova za ove pozicije.

Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Nišu, kako kaže predsednik Ninoslav Stojadinović, predložio je da dopisni članovi budu profesori za koje je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da su kršili zakone.

Tako je njihov izbor bio aktuelni dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Petar Mitković, čiju smenu je Agencija nedavno predložila, jer je učestvovao u izboru sina člana Saveta i ćerke prodekana pomenutog fakulteta za asistente, a dodatno je u sukobu interesa, jer je prodekan na GAF-u prethodno zaposlio njegovog sina.

Profesor Dragan Žunić sa Fakulteta umetnosti je kao predsednik Saveta odbio da smeni dekanicu Suzanu Kostić, koja je na fakultetu zaposlila njegovog sina, te je Agencija zbog toga pokrenula postupak protiv njega.

Međutim, iako su povezani sa koruptivnim delima na niškim fakultetima, Ogranak SANU taj deo njihove biografije nije uzimao u obzir, te ih je predložio da budu akademici, a Stojadinović pojašnjava da je to “zato što su ostvarili zapažene naučne rezultate”.

U prethodnom izbornom periodu Petar Mitković je bio kandidat odeljenja likovnih i muzičkih umetnosti, tada nije bilo Ogranka. Jednostavno, preovladao je stav da bi tu kandidaturu trebalo ponoviti. Što se tiče Žunića, on je od osnivanja Centra za istraživanje SANU bio na raznim funkcijama, ima zapažene rezultate i uticaj, plus naučni rad, predavanja na Kolarcu u Beogradu, i to je bio neki razlog da on bude kandidat – pojašnjava Stojadinović.

Na pitanje kakva se poruka šalje akademskoj zajednici, kada se za akademike predlažu korumpirani profesori, Stojadinović kaže da se Ogranak “ne bavi Agencijom, antikorupcijskim savetima” i sličnim organima, već gleda rezultate kandidata.

Onda kad se sazna ko su kandidati onda nama počnu da pristižu razne pritužbe – ko je od koga bolji, ko je šta uradio, što sa nama apsolutno nema nikakve veze. Znači mi apsolutno stojimo iza ovih predloga, to su ljudi koji su zaslužili, a odeljenja su na svojim glasanjima pokazala – dodaje Stojadinović.

Inače, predlozi da pomenuta dva kandidata budu dopisni članovi nisu izglasana na odeljenjima SANU, te oni neće ići na završno glasanje koje treba da se održi 8. novembra.

Sa juga Srbije prošla 3 kandidata za akademike

Niški Ogranak je predložio ukupno 7 kandidata za dopisne članove SANU, priča Stojadinović, a dovoljan broj glasova odeljenja dobilo je njih dvoje. To su profesor Tehnološkog fakulteta u Leskovcu Vlada Veljković i profesor niškog GAF-a Slaviša Trajković.

Za redovnog člana predložen je potpredsednik niškog Ogranka i aktuelni dopisni član Milorad Mitković, inače ortoped i hirurg.

Osim pomenuta dva “korumpirana predloga”, među 7 predloženih kandidata, kaže Stojadinović, bili su i Gordana Kocić sa Medicinskog fakulteta, Gordana Stojanović sa Prirodno-matematičkog i Goran Ristić profesor Elektronskog fakulteta.

Ukupno je bilo 26 kandidata sa svih 8 odeljenja za dopisne članove SANU. Ako gledamo na primer Ogranak u Novom Sadu koji ima 3 kandidata koji su prošli i s obzirom na to koliko postoji taj Ogranak i da je on potekao iz Vojvođanske akademije, mislim da Niš mora da bude zadovoljan. Ovo je prvi put, nismo imali dobar uvid u sve kandidate, možda je i neka greška napravljena u predlaganju, ali sam siguran da za 3 godine neće biti ni najmanja sitnica što se grešaka tiče – kaže Stojadinović.

Da bi Vlada Veljković i Slaviša Trajković zvanično postali dopisni, a Milorad Mitković redovni član SANU sa juga Srbije, dodaje Stojadinović, treba da dobiju više od 50 % glasova svih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, na izborima koji su zakazani za 8. novembar.

Podsetimo, Niš je Ogranak SANU dobio u septembru 2016. godine, a zvanično je počeo sa radom novembra iste godine, kada je formirano rukovodstvo na čelu sa akademikom Ninoslavom Stojadinovićem.