Niški profesor napravio udžbenik iz matematike koji uči decu da misle

Kako da izračunaju koliko ih košta taksi ili račun u kafiću, shvate šta su razlomci uz pomoć bureka i pice, učenici petog razreda moći će od naredne školske godine da vide u udžbeniku matematike čiji je autor niški nastavnik Radoje Košanin. On ističe da udžbenik ima totalno novi pristup, jer “od dece ne želi da stvori račundžije, već misaone ljude”.

Ovaj Nišlija koji radi kao nastavnik u OŠ “Vožd Karađorđe” autor je udžbenika koji izdaje BIGZ, dok je urednik profesor novosadskog PMF-a Ivan Anić, koji je kreirao zadatke u zbirci. Košanin napominje da je Anić jedini profesor u ovom delu Evrope čiji su se zadaci našli u PISA testu.

Košanin ističe da je ovaj udžbenik potpuna reforma i da donosi “zarđalom” školstvu lek.

Ideja je da deca razvijaju mišljenje, a ne račun. Ne želimo da se deca plaše računa, već da budu misaona i sposobna bića koja će biti spremna na sve izazove koje ih čekaju u životu. Prva stvar je da đak treba da prepozna, da mu bude jasno ono što čita, da razume, pa tek onda ide na primenu. Potom smo uveli novinu, a to je analiza i kreiranje – objašnjava niški profesor.

Udžbenik petacima daje odgovore na to zašto je uopšte potrebno učiti matematiku, i zašto su nam u životu biti korisni razlomci ili uglovi.

Nivo komunikacije sa decom u ovoj knjizi je spušten na nivo stripa, prilagođen je deci. Na osnovu ankete koje sam radio sa učenicima o njihovim interesovanjima, u knjizi su se našle i njima poznate teme i likovi. Ubacivali smo teme koje su njima bliske, pa su tu zvezde poput “jutjubera” Pju Di Paja, igrice “Majnkraft”, kao i niška sportistkinja Staša Gejo – kaže Košanin.

Ističe da je ideja da deca ne uče napamet formule i koliko je koren iz nekog broja, već da se služe alatima koji im pomažu da dođu do rešenja problema.

Zašto bi zabranili deci da koriste aplikacije, mobilni ili računar? Zar neko pere na ruke, sada kada imamo veš-mašinu? Nama je ideja da deca digitalnim alatima rade na rešavanju problema i tako izgrađujemo njihovo mišljenje – objašnjava autor udžbenika.

---

Zadaci koji nisu klasični

Košanin kaže da se deci ovim udžbenikom pokazuju strategije za rešavanje problema, pa se tako od njih traže da “guglaju” sami otkriju kako da dođu do rezultata.

Deci se teško održava pažnja, zato ih treba zainteresovati da nešto reše na njima blizak i zanimljiviji način. Imamo, recimo, zadatak o vitaminu C, gde je potrebno da deca izračunaju koju količinu određenog voća treba da pojedu i tako unesu onoliko vitamina koliko ga ima u jednoj šumećoj tableti. Oni mogu da surfuju internetom i pronađu rešenje – kaže Košanin.

Napominje da zadaci nisu klasični, već da su otvorenog tipa, jer ili imaju više rešenja ili ima više načina da se dođe do istog rešenja. U zbirci je manje od 600 zadataka, dok je, kaže, u većini drugih preko 1.000.

Kaže i da je njegova strategija nastave da se deca podstaknu da budu ravnopravni učesnici na času, da se čuje njihov glas i razmišljanje.

Znanje se rađa u glavi deteta, a mi smo tu da ih usmerimo i pomognemo im. Nisam pristalica da se deca sputavaju, već da im se podstiče kreativnost. Angažovano dete nije agresivno jer je ispunjeno – ističe niški profesor.

Inače, Košanin u OŠ “Vožd Karađorđe” novi metod rada primenjuje već 15 godina, a da se pokazao kao efikasan govori i podatak da njegovi đaci ostvaruju zapažene rezultate na maloj maturi.

Na ovom udžbeniku Košanin je, kaže, radio 10 meseci, a u Srbiji će da u narednoj školskoj godini koristiti 5% škola u Srbiji.

Napravili smo delo na koje sam jako ponosan i nadam se da će nešto promeniti u pristupu našeg školstva. Trenutno primenjujemo metode koje su prevaziđene, koje su nastale početkom 19. veka, tako da sam svestan da mnogi nastavnici imaju strah da prihvate nešto novo – objašnjava niški profesor.

Ovaj udžbenik ušao je i u “trku” za najbolji udžbenik Evrope za decu uzrasta 11 do 15 godina, koja se dodeljuje na specijalizovanom sajmu u Frankfurtu.