Niški profesori o „Vučićevoj smrtnoj kazni“ – alibi za propuste i sakupljanje poena pred lokalne izbore

Predlog predsedika Srbije Aleksandra Vučića da bi trebalo uvesti smrtnu kaznu, za profesore niškog Pravnog fakulteta Aleksandra Mojaševića i Ivana Ilića predstavlja sakupljanje političkih poena s obzirom na to da predlog dolazi nakon saznanja da je devojčica iz Bora Danka Ilić ubijena. Donošenjem ovakvih mera, kažu da bi Srbija sama sebi uvela sankcije, a smatraju da ipak samo traže alibi za propuste.

Nakon što je predsednik Vučić i pre policije saopštio da je Danka Ilić iz Bora ubijena, rekao je da će ponovo predložiti Vladi uvođenje smrtne kazne.

Činjenica da je predsednik vest o tragediji saopštio pre zvaničnika policije, za niške profesore dovoljan je razlog da posumnjaju u politizaciju tragedije.

S obzirom na to da je prethodno uvođenje smrtne kazne predložio Vladi Srbije nakon tragedija u maju prošle godine, profesor Pravnog fakulteta u Nišu Ivan Ilić smatra da predsednik traži alibi za propuste, kao i to da je sistem još jednom pokazao slabosti.

Meni deluje da se na ovaj način traži alibi za propuste, jer je sigurno da je sistem pokazao slabosti i to se videlo i prošle godine kada se dogodilo masovno ubistvo dece u Beogradu i masakr u okolini Mladenovca, a čak i sada ima dosta propusta u istrazi. Tražeći alibi, sada ćemo pooštrititi zakonodavstvo i tako reagovati – započinje Ilić.

Njegov kolega Aleksandar Mojašević ističe da bi svaka kazna trebalo da ima preventivno dejstvo, a da su studije u zemljama u kojima smrtna kazna postoji, pokazale da to nije potvrđeno, a da je u nekim slučajevima zabeležen i porast teških krivičnih dela.

Smatra i to da temu smrtne kazne predsednik Vučić politički promoviše zarad skupljanja poena, naročito zbog toga što je previše emocionalnog naboja, a bliže se lokalni izbori.

Previše je emocionalnog naboja nakon tragičnog događaja i prosečan čovek to gleda emocionalno, naročito u našoj kulturi gde su deca u vrhu vrednosne lestvice. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je preporučio uvođenje smrtne kazne, a da bi se nešto tako preporučilo potreban je konsenzus naučne zajednice i stručnih ljudi. Kada je reč o smrtnoj kazni konsenzus ne postoji – zaključuje Aleksandar Mojašević.

Mojaševiću “bode oči” i to što predlog dolazi od predsednika koji je pravnik, te bi trebalo da bude upućeniji od drugih struka o temi smrtne kazne.

Kada govori o prevenciji teških krivičnih dela, Aleksandar Mojašević kaže da je bolje ulagati u povećanje verovatnoće da će počinilac biti otkriven, te da to može da se desi kada bi se sredstva ulagala u policiju, koja bi bila nezavisna u svom radu.

Hiljadu je dokaza koji potvrđuju politizaciju, a moramo da uvedemo i moralni aspekt, a naša politika je dominatno makijevelistička, jer se sve opravdava ciljem, ne samo na državnom, već i na lokalnom nivou – kaže Mojašević.

---

Izlazak iz Saveta Evrope – sankcije

Srbija je 2003. godine potpisala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava, a niški profesori ističu da, kao članica Saveta, Srbija ne sme da donese zakon o vraćanju smrtne kazne.

90-ih godina smrtna kazna je i dalje postojala kao krivična sankcija, ali oni koji su bili osuđeni nisu dočekali kaznu smrti, već su se izvršenja odlagala, imajući u vidu težinu krivične sankcije. Sa ciljem nastojanja da se vratimo u Savet Evrope mi smo 2002. godine ukinuli smrtnu kaznu i već 2003. godine potpisali Evropsku konvenciju za ljudska prava – kaže Ivan Ilić.

Kada govori o Savetu Evrope Ilić se osvrće i na sve češće navode državnih zvaničnika da će ukoliko samoprogllašeno Kosovo uđe u Savet, Srbija iz njega izaći. Tvrdi da se to neće dogoditi, jer bi Srbija tada samoj sebi uvela sankcije.

Mi nismo bili u Savetu Evrope dok smo bili pod sankcijama kada se raspadala SFRJ i veliki su napori učinjeni da bismo ponovo bili tu. Svaki građanin Republike Srbije po osnovu toga može pristupiti Evropskom sudu za zaštitu prava i da traži zaštitu svojih ljudskih prava. To je ozbiljno, jer je to tekovina Evropske konvencije i Evropskog suda – kaže Ilić.

Zaključuju profesori da je Srbija prethodnih godina pooštrila sistem krivičnih sankcija kada je uvela kaznu doživotnog zatvora, te da je to limit preko koga ne može ići.

Podsetimo, nakon što je predsednik Aleksandar Vučić predložio prošle godine da se vrati smrtna kazna, Vlada Republike Srbije je to odbila, ali je naloženo masovno razoružavanje građana.

„Što manje cevi bude bilo, to će biti manje opasnosti za našu decu i građane“ – rekao je tada Vučić, a već nekoliko meseci kasnije to je rezultiralo krađom 272 pištolja iz policijske stanice Pantelej u Nišu. Osumjičeni je policajac koji je uhapšen u Crnoj Gori, gde se i sada nalazi u pritvoru.

Takođe, baza Udruženja “Srbija protiv smrtne kazne” pokazuje da je u Srbiji na smrt bilo osuđeno ukupno 7.039 ljudi, od čega je 4.964 njih pogubljeno, 1.769 njih je pomilovano dok su ostali ili umrli ili pobegli pre izvršenja kazne, ili im je suđeno u odsustvu i nikada nisu uhvaćeni.

Jedan od onih kojima je Okružni sud u Nišu 1907. godine izrekao tada najstrožu kaznu je Milan Stojanović iz Donje Studene koji je pogubljen sa 27 godina, jer je motkom ubio majku i brata.