Niški programeri jedni od najzadovoljnijih u Srbiji, sve više žena u ovom poslu

Istražujući domaću programersku scenu, Startit je došao do podataka da su programeri koji rade u Nišu drugi u Srbiji po zadovoljstvu uslovima rada, kao i da je IT industrija decentralizovana i da se povećao broj žena koje se bave ovim poslom. Niški programeri se sa ovim podacima uglavnom slažu i ističu da je ovo jedna od retkih privrednih grana kojoj “ništa ne fali”.

Ovo je treće istraživanje Startit-a u kome je ove godine učestvovalo 1.108 programera i programerki iz Srbije. Pitali su ih o uslovima u kojima rade, obrazovanju, iskustvima i planovima.

Većina programera koji su učestvovali u anketi zadovoljni su poslom – više od 70 % njih dalo je ocenu 8, a prosečna ocena za ovu granu je 7,66. Najzadovoljniji poslom su u Subotici, a na drugom mestu je Niš.

Od većih centara, najzadovoljniji su programeri koji rade u Subotici sa prosečnom ocenom 8,07. Za njima slede programeri u Nišu sa 7,79, Novom Sadu sa 7,76, Beogradu sa 7,64 i Kragujevcu sa 7,5 – navode u izveštaju.

Da su uslovi za programere dobri u Nišu slaže se FE tech leader Mišel Tekinder, jer kaže da ima posla, ali i dodatnih beneficija. Dodaje i da programeri nemaju brige, jer uvek mogu iz jedne da pređu u neku drugu firmu, a u zavisnosti od iskustva poslodavci se i „utrkuju“ da ih zaposle.

Tu su tim bildinzi, bonusi, odlasci na konferencije, naravno sve je plaćeno, sve je pokriveno svuda. Kancelarije su fensi, bukvalno se brinu o tome da ljudi budu zadovoljni – dodaje.

Anketirani programeri kažu da od pogodnosti na poslu najčešće izdvajaju fleksibilno radno vreme, ali i to što mogu da rade od kuće i idu na službena putovanja. Tu su i dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, plaćene obuke i treninzi.

Programiranje decentralizovano

Beograd je naravno grad u kome ima najviše programera, ali istraživanje je pokazalo da se u odnosu na prethodne ankete koje su radili taj broj smanjio. Umesto doskorašnjih 56 %, sada je oko 40 % srpskih programera pozicionirano u prestonici. Zanimljivo je da čak petina ispitanika dolazi iz mesta koja pojedinačno ne čine ni procenat programerske scene, pa zaključuju da je IT industrija decentralizovana.

Fakuleti sa kojih uglavnom dolaze školovani programeri su sa beogradskog i novosadskog univerziteta, ali je skoro 5 % njih i sa Elektronskog fakulteta u Nišu. Navode i da je formalno obrazovanje dobar pokazatelj visine plate kojom mogu da se nadaju – što više škole imaju, imaće i veće plate.

Kao “mračan oblak nad programerskom scenu” ocenjuju podatak da skoro 30 % njih planira da napusti Srbiju, dok je oko 7 % programera već počelo da radi na tome.

Programerka iz Niša Jelica Ivanović kaže da posla ima i da je u Nišu potražnja sve veća, te da ona nikada nije poželela da ode iz ovog grada.

Želja za odlaskom zavisi od ambicije svakog pojedinca, ali posla ima dovoljno i u Nišu, sa natprosečnim platama za južni deo Srbije – ističe Ivanovićeva.

Tekinder napominje da za odlaskom iz Srbije nema potrebe, a da programeri koji to kažu znači da uglavnom žele da promene okruženje, ali ne i uslove u kojima ovde rade, jer su dobri.

Većina ljudi koji hoće da ide iz IT sektora je zbog okruženja. Ne manjka novca, ne manjka uslova, ni posla. Bukvalno mislim da je ovo jedina industrija gde ne fali ništa i gde ima preko bonusa – ističe Tekinder.

Plate iznad državnog porseka

Što se tiče prosečnih plata, istraživanje je pokazalo da se nisu mnogo promenile u odnosu na 2017. godinu. Plata juniora je skoro ista, mediori zarađuju par stotina evra više, dok su najveće povećanje osetili seniori.

Najnoviji rezultati pokazuju da je prosečna neto plata juniora ostala praktično ista – 696 evra. Međutim, prosečna neto plata mediora je porasla na 1.444 evra, a seniora na 2.619 evra – pokazuje istraživanje.

Nešto je veći broj onih koji rade u stranim firmama nego u domaćim, što primećuje i Tekinder koji kaže da programeri u Nišu sve više idu ka tome da se zaposle u IT kompaniji koja ima predstavništvo u Srbiji.

I tu se količina novca povećava, više se novca prima tako nego ako radi za neku kompaniju koja je ovde, pri tom ne moraš da ideš u kancelariju, možeš da radiš odakle hoćeš i to su neke dodatne beneficije – dodaje.

Sve više žena koje se bave programiranjem

Lepa vest je, pokazalo je istraživanje, da je porastao broj žena koje se bave programiranjem.

Čak 14,5% u odnosu na 12% u 2017. i 11% u 2015. godini. To znači da je Srbija blizu svetskog proseka – dodaju.

Nišlijka Jelica Ivanović koja je wordpress developer i frontend team leader se slaže da ima sve više koleginica, a da je tako jer se poslednjih godina razbijaju podele na muške i ženske fakultete i zanimanja.

Do skoro sam bila jedini ženski programer u firmi u kojoj radim, kao i u prethodnoj. Dobila sam koleginicu nedavno, a primećujem da se broj koleginica povećava, što mi je baš drago. Ženama programiranje i menandžment u programiranju odlično ide jer su dobro organizovane, obraćaju pažnju na detalje i rokove – priča Ivanovićeva.

Iako je plata uglavnom poslovna tajna, njeno mišljenje je da se razlikuje od pozicije u firmi, a ne od toga da li posao obavlja muškarac ili žena.