Niški srednjoškolci mame osmehe najmlađim pacijentima

Za razliku od većine svojih vršnjaka koji vikendom odmaraju, gledaju TV, uče ili igraju igrice, tridesetak srednjoškolaca svake subote ,“naoružani” dobrim raspoloženjem i humanošću, volontiraju u niškoj Dečijoj klinici.

Više od godinu dana subotom, a od skora i nedeljom, oni su u Klinici sa jednim zadatkom – da pacijentima bar na tren ulepšaju boravak u bolnici. Poput pravih lekara, obučeni u bele mantile, ovi srednjoškolci posvećuju pažnju svakom detetu, planiraju “terapiju” i prate napredak svakog pacijenta.

Lekari decu leče medicinom, a mi lečimo duh tih mališana. Oni su da daju terapiju, a mi da izmamimo mališanima osmeh. Nek istraživanja i pokazuju da se uz osmeh pacijent brže oporavi – poručuju ovi volonteri.

Kako objašnjava niški gimnazijalac Dimitrije Stojanović, koji je i došao na ideju da okupi ovu ekipu humanih ljudi, volonteri za najmlađe pacijente pripremaju tri vrste radionica. Za mališane koji su na Klinici kraći period organizuju društvene i kreativne radionice, dok sa decom koja dugo borave na nekom odeljenju rade na propuštenom gradivu u školi i edukaciji uopšte.

Pravimo sa decom, na primer, novogodišnje ukrase od testa, organizujemo karaoke, takmičenje „Ja imam talenat“ i na taj način im pomažemo da im vreme brže prođe, da se zabave i bar na trenutak zaborave da se u bolnici  – objašnjava Dimitrije.

Kaže da na Dečijoj klinici nekad provedu i puno radno vreme, ali nikome od njih to nije problem ili teret. Tamo su, ističe, dok god su potrebni deci, ali i zaposlenima.

Ne vidim zašto bi ikome bio problem da izvoji nekoliko sati vikendom da uradi nešto lepo i humano. To vreme bih verovatno proveo ispred kompjutera ili televizora, ali mislim da je mnogo bolje da odem u Kliniku i pomognem nekome – kaže  Dušan Anđelković, jedan od “Volontera Dečije klinike”.

I dok ih neki vršnjaci podržavaju, nekima i dalje nije jasno „zašto bi radili nešto za šta nisu plaćeni“.

Kada uđem u Dečiju kliniku i vidim njihove osmehe time sam plaćen. Osmeh koji izmamim kod nekog pacijenta nema cenu – sa osmehom priča Dimitrije Stojanović.

Priznaje da treba biti mentalno jak da se izdrži emotivni pritisak, jer nije lako gledati bolesne mališane i decu koja se bore za život, ali ističe da im njihova “energija daje snagu”. Objašnjava i da se volonteri svake nedelje rotiraju sa jednog odeljenja na drugo kako se ne bi previše emotivno vezali za pacijenta.

Grupa “Volonteri Dečije klinike” postoji od novembra 2013. godine i dok njih tridesetoro aktivno volontira u Klinici, oko 100 srednjoškolaca radi na pripremi i osmišljavanju radionica. Neki od ovih humanih srednjoškolaca već ozbiljno razmišljaju da upišu Medicinski fakultet, ima i onih koji bi želeli da budu psiholozi i pedagozi, dok su među njima i oni koji naprosto žele da pomognu i učine dobro delo.