Niški Univerzitet traži od države veće osnovice za plate i više para za rad

Nakon što je budžetska inspekcija utvrdila da su na niškom Univerzitetu nezakonito uvećavali osnovice i koeficijente za obračun plate i tražila da u bužet vrate više od 62 miliona, a Univerzitet potom pokrenuo upravni spor protiv tog rešenja, Senat ove visokoškolske ustanove doneo je zaključak kojim zahteva od osnivača, odnosno Republike, da promeni osnovicu i koeficijente za plate u visokom obrazovanju. Traže i da se povećaju ulaganja u nove objekte, osavremenjavanje nastave i transferi novca ka univerzitetima.

Budžetska inspekcija kontrolisala je poslovanje niškog Univerziteta i utvrdila da su od 2017. do 2022. godine, uglavnom za plate zaposlenih, trošili više novca iz budžeta nego što su smeli.

U svom rešenju naveli su da je Univerzitet „na osnovu nezakonito donetih odluka kojima je uvećavao cenu rada (osnovicu) koja je bila propisana aktom Vlade, nezakonito isplatio iznos nešto više od 48 miliona dinara (bruto)“.

Stoji u rešenju inspekcije i da je Univerzitet nezakonito isplatio preko 32 miliona dinara (bruto) na osnovu uvećanja osnovnih koeficijenta za obračun i isplatu plata.

Konstatovano je da je uvećanje osnovnih koeficijenata po osnovu rukovođenja (funkcionalni dodatak) vršeno nepravilno, jer je Univerzitet primenjivao koeficijente koje propisuje Uredba o normativima i standardima, a ona jasno i nedvosmisleno navodi da se obračunate plate, a ne osnovni koeficijenti (kao što je Univerzitet uradio) uvećavaju prema propisanim procentima – piše u rešenju.

Rešenje o vraćanju novca doneto je oktobra 2022. godine, a protiv njega je Univerzitet pokrenio upravni spor koji još traje.

Da je potrebno menjati osnovice i koeficijente ističe Senat Univerziteta u Nišu koji je na sednici održanoj početkom marta doneo zaključak kojim traži od osnivača, odnosno države, da promeni normative oko finansiranja visokog obrazovanja.

Senat Univerziteta u Nišu smatra da sadašnji način finansiranja i obim izdvajanja sredstava za visokoškolsko obrazovanje nisu u skladu sa značajem univerzitetskog obrazovanja za celokupni razvoj društva. Pored toga, sistem finansiranja visokoškolskog obrazovanja u Republici Srbiji, u različitim zakonima i drugim propisima, sadrži kontradiktorna pravila, što u praksi izaziva brojne probleme i teškoće – piše u dokumentu.

Zahtevaju od osnivača da osnovicu za obračun i isplatu plate u visokom obrazovanju izjednači sa osnovicom za obračun i isplatu plate u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Potrebno je da se i koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenima u visokom obrazovanju na radnim mestima za koja se zahteva nivo obrazovanja srednja stručna sprema ili niži, izjednače sa koeficijentima u osnovnom i srednjem obrazovanju, određenim za iste nivoe obrazovanja – ističe se u zaključku Senata.

Napominju i da je neophodno povećati iznose za investicije u izgradnju novih i savremenih objekata za potrebe univerziteta i fakulteta, kao i investiciono održavanje objekata, naročito za pojedine fakultete koji rade u izuzetno lošim uslovima.

Potrebno je povećati i iznose sredstava za osavremenjavanje nastavnog rada sa studentima (nabavke opreme za laboratorije, računarske opreme i druge opreme neophodne za unapređivanje kvaliteta nastavnog procesa i naučnoistraživačkog rada) – navode iz Univerziteta.

Traže i da se Zakonom o finansiranju visokog obrazovanja poveća ukupan obim sredstava koja se izdvajaju za potrebe razvoja univerzitetskog obrazovanja i nauke i da se otklonite svi nedostaci sadašnjeg normativnog okvira ovog sistema.