Niški Zeleno-levi front na Međunarodni dan Roma: Tek svaki 50. Rom doživi 55. godinu

Visoka stopa nezaposlenosti, loši uslovi stanovanja i obrazovanja i dalje su uz diskriminaciju najveći problemi Roma u Srbiji, kažu iz niškog Zeleno-levog fronta. Navode i da su problemi romske zajednice svedeni samo na projektne aktivnosti civilnog sektora.

Međunarodni dan Roma obeležava se danas, a Robert Kasumović iz Zeleno-levog fronta kaže da je to još jedan povod da skrene pažnju da je romska nacionalna manjina još uvek najsiromašnija i najdskriminisanija grupa stanovništva u Srbiji.

Problemi romske zajednice svedeni su na projektne aktivnosti civilnog sektora. Neophodno je da država pokaže političku volju i konkretnim merama pokrene proces inkluzije Romskog stanovništva. Moramo da politizujemo probleme romske nacionalne manjine – rekao je Robert Kasumović.

Ističe i podatak da zbog teškog života tek svaki 50. Rom doživi 55 godina i upozorava da vladajuća stranka ni nakon više od 10 godina ne čini ništa značajno da bi olakšao život Romima i Romkinjama.

Naprotiv, javnim vređanjem pripadnika Romske nacionalne manjine, čestim isključenjima struje u romskim naseljima i ignorisanjem problema sa kojim se Romi i Romkinje suočavaju, Srpska napredna stranka učinila je njihove živote još težim – zaključuje Kasumović.

Napredak postoji, ali svakodnevni život nije poboljšan

Da se Romi i dalje suočavaju sa problemima siromaštva i diskriminacije, tvrdi i zaštitnik građana Zoran Pašalić i napominje da je zbog toga važna podrška lokalne zajednice, ali i celog društva kako bi se poboljšao položaj romske zajednice.

Međutim, napominje da je u Srbiji načinjen veliki napredak kada su u pitanju prava Roma.

Država je preduzela niz mera u oblasti obrazovanja, zdravstva i dobijanja ličnih dokumenata, ali svakodnevni život Roma nije u velikoj meri poboljšan. Školovanje treba da im bude pristupačnije kao i redovna zdravstvena zaštita, a lakše zapošljavanje i podsticaji za samozapošljavanje osnov za smanjenje siromaštva – naveo je Pašalić.

Podsetimo, među većim problemima je i sklapanje brakova između adolescenata, tvde sociolog Dragan Todorović i Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja Osvit i slažu se da su dečiji brakovi lišavanje osnovnih ljudskih prava, koji vode u siromaštvo i potencijalno nasilje u porodici. Rizik od sklapanja brakova, prema njihovim podacima, u 2022. godini bio je 17% veći u odnosu na dve godine ranije.