Nišlija koji je legalizaciju kuće platio kao za zgradu nije jedini, neki tvrde ucenjivani da se odreknu prava žalbe

Da primer Nišlije koji je legalizaciju za kuću platio kao za zgradu nije usamljen potvrđuju građani koji su se nakon teksta o tom slučaju javljali redakciji Južnih vesti i govorili da je i njima ozakonjenje naplaćeno više nego što treba po zakonu. Advokat Maja Biculović takođe kaže da je to problem velikog broja građana Niša i da su joj neki od njih rekli da su ih iz Uprave za građevinarstvo ucenjivali da im neće izdati rešenje o ozakonjenju, čak ni nakon uplate od 250.000 dinara, ako se ne odreknu prava žalbe.

Za razliku od Nišlije koji je dokazao da Grad Niš i država treba da mu vrate 230.000 dinara, oni koji se nisu žalili na vreme imaju veoma ograničene mogućnosti da nezakonito naplaćene takse povrate.

O tome šta će biti sa građanima koji su uplatili novac, a nisu podneli žalbu u roku iz Ministarstva građevinarstva i niške Uprave za građevinarstvo nema odgovora ni nakon više od dve nedelje.

Advokat Biculović navodi da su joj neki graađani koji su legalizovali kuće rekli da su ih iz Uprave ucenjivali time da im neće izdati rešenje o ozakonjenju čak ni ako uplate taksu, ako se ne odreknu prava žalbe.

Kako objašnjava, ako su građani zaista bili ucenjivani to predstavlja krivično delo, a ukoliko im je uskraćeno pravo na žalbu povređena su ljudska prava zagarantovana Ustavom.

Ukoliko je ova informacija tačna, to ne samo da je skandalozno, već predstavlja i krivično delo povrede prava na podnošenje pravnog sredstva – kaže Biculović.

Prema njenim rečima, može se govoriti i o diskriminaciji jer su takse samo u Nišu naplaćivane na ovaj način, dok su u drugim delovima zemlje naplaćivane onako kako je propisano Zakonom o ozakonjenju.

Praksa pokazuje, kaže Biculović, da je nadležna Uprava od 2018. godine svim građanima koji imaju porodične kuće sa tri ili više stambenih jedinica naplaćivala taksu od 250.000 dinara, što je cena za legalizaciju zgrada namenjenih tržištu.

U svim slučajevima obrazloženje je bilo identično i to da se promenio zakon i da je taksa poskupela. To nije tačno. Zakon o ozakonjenju je stupio na snagu 27. novembra 2015. godine i po ovom zakonu utvrđene su takse za ozakonjenje porodičnih stambenih objekata od 5.000 do 50.000 dinara, zavisno od površine. Uprava za građevinarstvo, međutim, primenjuje član i stav koji se odnose na ozakonjenje stambenih zgrada – objašnjava Biculović.

Kaže da su Nišlijama iz Uprave kao razlog navodili to da primenjuju Zakon o stanovanju, po kome su kuće objekti sa najviše dve stambene jedinice, dok su objekti sa tri i više jedinica stambene zgrade.

Međutim, u odluci Ministarstva kojom je utvrđena nezakonitost takse od 250.000 dinara jasno je navedeno da visina takse zavisi od namene objekta, odnosno od toga da li je to porodična ili zgrada namenjena tržištu.

Podsetimo, Nišlija kome je umesto 20.000 dinara legalizacija kuće naplaćena 250.000 uz pomoć advokata dokazao je da Grad Niš i država treba da mu vrate novac. O tome zašto su porodične kuće tretirane kao da su namenjene tržištu iz niške Uprave za građevinarstvo i iz Ministarstva nema odgovora na pitanja novinara od 1. septembra, dok je gradonačelnica Dragana Sotirovski rekla da o ovome ne zna ništa.