Nišlija na čelu Lovačkog saveza Srbije

Predsednik Lovačkog udruženja Niš i jedan od zaslužnih za nastanak Saveza jugoistočne Srbije Bratislav Ćirković, izglasan je za vodećeg čoveka ove organizacije na nivou čitave zemlje. Na ovoj funkciji zamenio je Dragana Šormaza, koji je bio na čelu Saveza dva mandata.

Ćirković je na ovu funkciju izabran na sednici Lovačkog sveza Srbije održanoj u subotu. Novi predsednik kaže da je izbornoj skupštini prisustvovalo 120 delegata, od ukupno 123, a da je za njega glasalo njih 66.

Impozantan broj, od kako pamtim u lovstvu nikada nije bilo prisutno više od 90 do 100 delegata. Malo se digla tenzija oko toga, baš i zbog moje kandidature, i da je neko poslaniku vladajuće partije stao na crtu – rekao je Ćirković.

Šormaz, koji je između ostalog i poslanik SNS, je za Podunavlje.info rekao da je pobedila opcija koja zagovara decentralizaciju, kao i da je bez političke pozadine.

Pobedila je decentralizacija Saveza, opcija koja je zagovarala regionalizaciju Lovačkog saveza – rekao je Šormaz za ovaj portal.

Podsetimo, u decembru prošle godine osnovan je Lovački savez jugoistočne Srbije koji je objedinio više od 10.000 lovaca i 26 lovačkih udruženja.

Cilj dalja regionalizacija

Još jedan je regionalni lovački savez u Srbiji, podseća Ćirković – Savez centralne Srbije, sa sedištem u Kragujevcu. Pokrajinski savezi odavno postoje, a Ćirkovićev cilj, kako ističe, i jeste regionalizacija i osnivanje još dva lovačka saveza – zapadne i istočne Srbije.

Videćemo kako ćemo da podelimo Srbiju na regione da bude to isplativo, da mogu da funkcionišu. Ideja je, a to već regionalni savezi i rade, da operativne poslove gazdovanja lovištom, operativne poslove pomoći lovačkim udruženjima, kod izrade planskih dokumenata, projekata, savetovanja, održavanja lovačkih ispita, kontinuirane edukacije spustimo na taj niži nivo, jer svaki region nema istu konfiguraciju terena, divljač, brojnu zatrupljenost krupne i sitne divljači – objašnjava Ćirković.

Lovački savez Srbije kao „engleska kraljica“

Novi predsednik LSS kaže da ova organizacija treba zaista da bude „krovna“, što je do sada u njenom slučaju bio zloupotrebljivan izraz.

Lovački savez kao krovna organizacija pala je na jako nizak nivo, ona treba da bude kao engleska kraljica koja će se baviti jako bitnim poslovima – da objedinjuje rad regionalnih saveza, komunicira sa državom, upravom za šume oko izmene, dopune nacrta Zakona, međunarodnog zastupanja kod CIC-a i FACE-a. Treba da smanjimo operativu, troškove, a da napravimo nešto što je dobro u očuvanju prirode, biodiverziteta i pospešivanja i lovnog turizma i da zadržimo taj u Srbiji poznati duh narodnog lovstva – dodaje Ćirković.

Priča o tome da treba izmeniti samo Zakon o lovstvu, dodaje, „ne pije vodu“ jer smatra da treba razmatrati i Zakon o veterini, Zakon o oružju i municiji i mnoge druge koji se tiču lovaca, te da Savez ne može da se svede na to da iz republičkog budžeta dobije novac ili iz džepova lovaca izvuku članarine, „kako bi pojedinci imali korist“.

Moramo pre svega kolektivni javni interes – očuvanje prirode očuvanje staništa, divljači i biodiverziteta staviti ispred ličnih interesa – dodaje Ćirković.

Savez stariji od 120 godina

Kako se navodi na sajtu Saveza, na zajedničkom zboru lovaca 13. oktobra 1896. godine, u selu Brzanu kod Lapova, „državnom košutnjaku“ koji je bio privatno lovište Milana Obrenovića, sa velikim brojem jelena i srna, osnovan je Savez lovačkih udruženja Kraljevine Srbije i usvojena su pravila Saveza.

U jednom od svojih prvih akata, dodaje se, Uprava Saveza traži od udruženja da se Predstavništvu Saveza pored ostalog, šalju izveštaji o ulovljenoj divljači.

Pri osnivanju Saveza se diskutovalo o neophodnosti Zakona o lovstvu, čija priprema kao i pronalaženje puta i načina da ga Narodna Skupština što pre usvoji, postaju najvažniji cilj Predstavništva Saveza. Koliki značaj je imalo osnivanje Saveza vidi se po tome što je već krajem 1898. godine bilo osnovano 42 udruženja u Srbiji sa oko 2.500 članova.