Nišlija posle registarskih tablica i u novčanice utkao srpske motive i tradiciju

Kada je počeo da oživljava novčanice slikama srpskih velikana, pejzažima svih krajeva zemlje i tradicionalnim simbolima, 22-godišnji Nišlija Petar Jovanović priča da je imao želju da svako u novčaniku nosi malo umetničko delo i komad tradicije i simbolike svoje domovine. Dok ih je ilustrovao, vodio je računa i da ukoliko budu puštene u opticaj, nove banknote budu dugotrajnije od postojećih i da njihova primena dugoročno donese uštedu.

Svojim dizajnerskim umećem ovaj zaljubljenik u srpsku istoriju, umetnost i simboliku već je na sebe skrenuo pažnju na sajtu Reddit kada je tamo pod alijasom pekizard početkom avgusta postavio slike redizajniranih registarskih tablica koje je napravio iz hobija.

Njegov koncept tablica onda se brzo proširio društvenim mrežama, o čemu su pisale i Južne vesti. Kaže da je zato došao na ideju i da osveži izgled srpskih banknota, ali se u kreativni poduhvat bacio tek nekoliko meseci kasnije kada su ga na rad inspirisale švajcarske, kanadske i australijske novčanice.

Veliki sam fan istorije, naših znamenitih ličnosti i simbolike. Opet je tu negde i priroda kao motiv, jer smo poznati i po tome. Želeo sam da ljudi kroz novčanice, koje nam svakodnevno prolaze kroz ruke, imaju kontakt sa našom kulturom i umetnošću i da se ona tako promoviše – objašnjava Jovanović.

Sa sadašnje novčanice od 100 dinara “preselio” je srpskog naučnika Nikolu Teslu na banknotu od 200 dinara, a preradio je i one u apoenima od 50 i 500 dinara.

Na novom, za sada samo njegovom novcu, zamenio je kompozitora Stevana Mokranjca slikom Takovski ustanak Paje Jovanovića, a naučnika Jovana Cvijića srpskom ratnom heroinom Milunkom Savić.

Krivudavi Uvac i orao krstaš inspirisali su ga da ih dizajnerski spoji na novčanici od 100 dinara jer je želeo da istovremeno skrene pažnju na lepote srpske prirode ali i da podigne svest ljudi da je orlova krstaša u Srbiji sve manje.

Iza mukotrpnog rada koji ga je, kako kaže, nekad ostavljao ispred ekrana i po 8 sati, krije se ogromna posvećenost da svaki, pa čak i najsitniji detalj na novčanicama bude savršen.

Sliku Tesle sam ručno bojio da bih mu dao posebnu živost. Hteo sam da ga predstavim kao nekog ko je zapravo nekad i postojao. Na 500 sam stavio Milunku Savić, a pošto je i njena slika bila crno-bela, i na nju sam morao ručno da dodajem boje – prepričava mladi Palilulac.

Novi novac bi po Petrovoj zamisli mogao da bude plastičan pa se, za razliku od papirnog, ne bi lako cepao, ništa mu ne bi bilo ni da se nakvasi, a kada bi se konačno pohabao, plastika od koje bi bio napravljen mogla bi da se reciklira.

Preračunao je i da bi se zbog svega toga novčanice ređe štampale i moglo bi da se uštedi.

Ljudi misle da bi to bilo skupo. Hteo sam da budemo među prvim državama u Evropi koje bi imale plastični novac. Na meni je da dam ideju i da budem kreativan, ali tu su inženjeri i ostali koji se time bave kako da sve to bude funkcionalno i isplativo. Moj posao kao dizajnera je da guram što više mogu, pa da se nađemo na polovini sa njima, da to bude i lepo, i korisno, i funkcionalno u isto vreme – kaže mladi Nišlija.

U svoj talenat ima ogromnu veru i od njega ne odustaje, a sve nade da bi njegov koncept srpskog novca moglo da zaživi, polaže u sastanak sa predstavnikom Narodne banke Srbije, koji bi trebalo uskoro da se desi.

Od svih novčanica koje je dosad preradio, jednu posebno izdvaja – “pedeseticu” na koju je jarkim bojama oživeo i modernizovao Takovski ustanak umetnika Paje Jovanovića.

Paja Jovanović je apsolutna legenda naše umetnosti, čak cela ideja oko ovih projekata koje radim je donekle nalik na ono što je on radio. Kroz svoje slike predstavljao je Srbiju Evropi. Slikao je evropskim kvalitetom za evropske muzeje, ali je slikao srpske motive i događaje, pa je tako Srbiju bliže naslikao Evropljanima. To donekle pokušavam i ja sada, koristeći moderan dizajn, a našu simboliku. Da mogu i naše novčanice, tablice i simbolika da bude i više nego na evropskom nivou, tome težim i u to verujem – objašnjava Nišlija.

Umeće da dizajnira i ljubav prema srpskoj simbolici i tradicijii, kako kaže, podstiču ga da se nada da će njegov talenat i trud jednog dana neko prepoznati, i da će hobi kojim se danas bavi pretočiti u profesiju i od nje živeti.