Nišlija studira u Engleskoj u doba korone u skoro praznom kampusu

Otkako se odselio u Veliku Britaniju na master studije, Nišlija Aleksandar Mihajlović prisustvuje istorijskim događajima – doživeo je Bregzit, potom štrajkove naučnih radnika, a van svog rodnog grada je i tokom pandemije korona virusa i živi u skoro praznom kampusu. Za Južne vesti kaže da je prvi oboleli od virusa bio iz Brajtona, grada u kome trenutno živi, a da su i u Engleskoj gotovo iste mere u borbi protiv korone. Ipak, zbog velikog broja preminulih od virusa na njegovom univerzitetu postavljaju montažnu mrtvačnicu, a u blizini je i jedan od najvećih centara za testiranje na kovid.

Nišlija od septembra živi u Engleskoj zbog master studija ljudskih prava, a osim izazova sa novim načinom studiranja, doživeo je neke od istorijskih trenutaka.

Priseća se da je prvo imao priliku da prisustvuje izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, a ubrzo su počeli i štrajkovi na mnogim univerzitetima. I na njegovom je bilo zahteva da se poboljša radno-pravni i materijalni položaj naučnih radnika.

Početkom ove godine „zadesila“ ga je i pandemija korone u drugoj državi.

Broj preminulih od korone u Velikoj Britaniji je veliki, a kaže da zato na Saseks univerzitetu gde studira postavljaju montažnu mrtvačnicu sa kapacitetom 300 tela, kao dopunu postojećim pri Medicinskom fakultetu. Takođe, nadomak kampusa nalazi se i Ameks stadion, dodaje, koji je pretvoren u jedan od najvećih centara za testiranje pacijenata u zemlji.

Situacija je najpre bila mirna, kao i u mnogim drugim državama mislili smo da je Kina daleko, ali, vrlo brzo situacija se promenila. Prvi registrovani importovani slučaj obolevanja u Engleskoj bio je stanovnik Brajtona, koji je vrlo brzo bio transportovan na lečenje u London, i to je bilo negde sredinom februara. Zatim sporadično bilo je i studenata na kampusu, gde inače i živim, koji su bili u samoizolaciji. U prvobitnom periodu i stav Vlade bio je sličan onome što je još uvek aktuelno u Švedskoj, a odnosi se na formiranje imuniteta krda. Početkom marta broj obolelih je počeo naglo da raste, i vrlo brzo dolazi do promene strategije Vlade kada počinje i zatvaranje univerziteta, škola i vrtića – priča Mihajlović.

Dan nakon što je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, 16. marta, dobio je mejl da njegov univerzitet prelazi na onlajn nastavu i konsultacije i da je pristup biblioteci moguć samo elektronski. Bio mu je prvi put da se sretne sa takvim načinom studiranja i kaže da je na početku imao tremu, ali da sada to dobro funkcioniše.

Svi ispiti su pisani, i vezani su za predaju završnih radova, kako je bilo i u prvom semestru, tako da u tom pogledu nema nekih većih promena. Ono što studenti propuštaju jesu predavanja određenih gostujućih predavača, ili nemogučnost posećivanja određenih vannastavnih aktivnosti koje bi podrazumevale određeno okupljanje ljudi – dodaje.

Slične mere koje i u Srbiji važe tokom pandemije su i u Brajtonu – nema okupljanja, zatvoreni su kafići, restorani, muzeji, fitnes centri, a rade samo marketi i apoteke. Pranje ruku i udaljenost najmanje dva metra između ljudi su glavni saveti koje i oni dobijaju od nadležnih, ali u odnosu na Niš gde autobusa više nema na ulicama, kaže da u Brajtonu gradski prevoz ide po nedeljnom redu vožnje i redukovanom režimu.

Brajton je inače vrlo atraktivno turističko mesto, sa prelepim plažama, i svega 45 minuta vožnje vozom je udaljen od Londona. Zato je poslednjih nedelja bio problem sa okupljanjem ljudi na plaži, zbog čega policijske patrole redovno prolaze duž plaže, gde je i glavno šetalište i apeluju na građane da se raziđu – kaže Mihajlović.

Iako je stanje vanredno, kaže da obaveza i dalje ima mnogo, te mu u pripremanju ispita za majski rok i radu na master tezi vreme brže prolazi, ali kaže da jeste problem što nema kontakata i druženja su uglavnom virtuelna. Ipak, Nišlija je pronašao i hobi u svom kraju u kome uživa.

Kampus je gotovo prazan, jer je najveći broj studenata otišao, uglavnom su ostali master studenti i studenti doktorskih studija. S obzirom na to da se kampus nalazi izvan centra Brajtona okružen prelepim Stanmer parkom i šumom, takva pozicioniranost pruža jedan osećaj izolacije. Nema saobraćaja, okolo su šume i brda, priroda je počela da oživljava sa dolaskom proleća, tako da kada ne učim, vreme provodim šetajući po okolnim stazama i fotografišem razne životinje i ptice koje srećem u takvom prelepom okruženju – priča Nišlija.

Planirao je da uskršnje praznike provede kao gost jedne engleske porodice, preko programa HostUK, za koji kaže da studentima omogućava da tri dana borave kod britanskih domaćina i tako još bolje upoznaju britansku kulturu, tradiciju i kuhinju. Ta poseta je za sada odložena zbog pandemije.

Nadam se da ću imati priliku da je realizujem tokom leta, kada se svi nadamo znatnom poboljašanju aktuelne situacije – dodaje.

Još na početku pandemije odlučio je da ostane u Engleskoj, nastavi studije i da se ne vrati u Niš, a nije se dvoumio, kaže, jer se poklopio početak vanrednog stanja u Srbiji, predavanja na daljinu i zatvaranje granica. Iako je mogao da doleti avionom koji je Vlada poslala u London, kaže da nije želeo da rizikuje putovanjem, boravkom na aerodromu i u karantinu.

Ovom prilikom bih pohvalio Chevening sekretarijat, kao i ambasadu Velike Britanije u Beogradu, koji su sa nama u intenzivnom kontaktu od početka cele ove situacije. Naravno, krajnja odluka je bila na svakom od stipendista da odluči da li će se vraćati u Srbiju ili ne. Tokom perioda trajanja stipendije imam obezbeđeno i zdravstveno osiguranje, redovno dobijam sve potrebne ažurirane informacije o aktuelnim merama koje sprovodi Vlada, a takođe smo na Univerzitetu povezani i sa kontakt osobom koja je zadužena za sve Chevening stipendiste na Saseks univerzitetu. Univerzitet je pokrenuo poseban sistem podrške studentima koji su ostali da žive na kampusu, što takođe u velikoj meri olakšava život studenata u trenutnim okolnostima i pruža osećaj sigurnosti – pojašnjava.

Podsetimo, Aleksandar Mihajlović je osnovne i master studije prava završio na Pravnom fakultetu u Nišu, kao dobitnik Chevening stipendije koju dodeljuje Vlada Velike Britanije, trenutno živi u Brajtonu gde na Saseks univerzitetu studira jednogodišnji master program u oblasti međunarodnog prava ljudskih prava.