Nišlije provele 52 dana u skloništima

Svih 78 dana bombardovanja Srbije, od 24. marta do 10. juna 1999. godine, naučni radnik i publicista Novica Ranđelović beležio je broj niških žrtava, brojao sate pod opasnošću i odlazio na mesta razorena bombama.

Nije mogao ni da pomisli da će knjiga u kojoj je sve te podatke objedinio „Niš u ratnom plamenu“ postati njegov 200. naučni rad, pogotovo zato što, kaže, takvu knjigu nije ni želeo da napiše.

– Ovo je knjiga koju nikad nisam želeo da napišem, jer nikad nisam ni verovao da će se rat dogoditi u mojoj zemlji. Uostalom, tako su nas i učili. Ali rat se, ipak, dogodio. I to po Dušanovom zakoniku – prva je rečenica predgovora u knjizi koju je ovaj publicista objavio odmah po završetku rata.

U skloništu, već druge noći od početka bombardovanja, počeo je da pravi ličnu beležnicu jer se „jezikom brojki nekad više kaže“. Prema njegovim zapisima, za 29 dana bombadovanja Niša ispaljena su 324 projektila od čega je najviše, čak 161, kasetnih bombi.

Poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše čak više od 200. Uzbune je bilo 129 puta, što znači da su Nišlije ton za početak i kraj vazdušne opasnosti čule čak 258 puta.

– Znao sam da će brojevi posle svega govoriti mnogo i odmah sam, već prve noći, počeo sve da beleži. Mnogi su mi i pomagali. Sate i minute početka i kraja opasnosti su, na primer, zapisivale bliznakinje, devojčice koje sam krstio – priča Ranđelović.

Došao je do podatka da je ukupno trajanje vazdušne opasnosti u Nišu bilo 1.253 sata i 56 minuta, odnosno 52 dana, 5 sati i 56 minuta. Od Jugoslovenske narodne armije je  tražio i zvanične podatke, ali ih nije dobio, tako da se uglavnom oslanja na sopstvena zapažanja. Nešto je beležio na licu mesta gde je odlazio odmah posle napada, tako da je često na tim mestima još kuljao dim. Stizao je da vidi žrtve na izdisaju, prizore koje želi da zaboravi.

Usledili su „crni dani“ u Šumatovačkoj, Duvaništu, Kliničkom centru… 

– Nešto sam beležio na licu mesta, nešto kad stignem kući. Dešavalo se da zaboravim da klinknem „save“, pukne bomba, nestane struja, pa nestane i tekst. To je za mene bila i veća bomba – prepričava Ranđelović.

Ideju da sve to objedini u knjigu dobio je od niškog novinara Zorana Zoze Marjanovića, koji je prekucavao tekstove iz raznih medija o Nišu i tako i on dao doprinos ovoj knjizi.

Sada, sa vremenske distance od 15 godina, ako se jave izdavači, pripremio bi i 3. izdanje knjige. Drugo, objavljeno 2000. godine, na predlog porodica žrtava, dopunio je spiskom poginulih civila, vojnika i palih boraca. 

---

„Ludost“ niških novinara

Zahvaljujući požrtvovanosti i profesionalnosti niških novinara, snimci posledica bombardovanja Televizije 5, Televizije „Belle amie“, Niške televizije i Televizije „Bubamara“ ostali su kao važna istorijska građa.

– Uvek sam isticao hrabrost, a mogu slobodno reći, i ludost niških novinara, snimatelja i foto-reportera zato što su poturali glavu pod bombe. 

---

Film ostao sećanje na rat

Posle objavljivanja knjige, javila se ideja za snimanjem dokumentarnog filma „Niš u ratnom paklu“, koji sa knjigom i diskom „Niš u ratnom haosu“ čini „Ratnu trilogiju Niša“.

– Tražili su od mene da napišem scenario za film, zatim i da ga režiram. Pisao sam i u novogodišnjoj noći, čekajući 2000. Koristili smo materijale niških medija i RTS-a. Tim od pedesetak ljudi je neprestano radio, montaža je trajala 200 sati i sve smo spremili za nišku premijeru – priča Ranđelović.

Nišlije se verovatno sećaju njegovog prvog emitovanja, 25. marta, 2000. godine u 20:15, istovremeno na tri niške televizije. Ranđeloviću će, osim toga, ostati u sećanju i noć provedena na neurološkoj klinici jer mu je, zbog napora, pozlilo. Kaže da je umalo i sam postao žrtva ovog rata.