Nišlije se okupile kod Vrežinskog mosta i poslale poruku – Rušenje nije rešenje

Oko stotinak ljudi okupilo se kod mosta u Donjoj Vrežini da, kako kažu, pokažu gradskoj vlasti da je im je most neophodan. Oni su istakli da do njih dolaze različite informacije i zahtevaju od struke da im da argumentovano rešenje i ganarcije da će mosta biti.

Meštani Donje Vrežine ali i ostale Nišlije koje tu dolaze, okupili su se jer žele da znaju šta će se desiti sa mostom od koga, kako kažu, zavise. Jedan od organizatora Aleksandar Marinković iz Udruženja “Nišava naša reka” kaže da su dobijali razne informacije, pa žele konkretna rešenja.

Čuli smo razne informacije, od rušenja, rekonstrukcije, pravljenja novog – putničkog ili pešačkog, mišljenja struke koja ničim nisu potkrepljena, nismo videli nikakav dokument. Mi želimo da konačno čujemo šta kaže struka i da nam se to argumentovano prezentuje. Tu smo da sarađujemo i da se naš glas čuje, most nam je potreban – ističe Marinković.

On je ukazao i na opasnost kojom su izložena deca iz ovog kraja, jer do škole moraju da idu Nišavskom ulicom, jer most nije u funkciji. Na ovom mestu se pre dva dana desila nezgoda pa meštani upozoravaju da ta ulica nije za pešake.

Deca preko ovog mosta idu najbižim i najbezbednijim putem do škole. Sada idu Nišavskom ulicom koja je dalja, neobeležena i nebezbedna. Bez ijednog pešačkog prelaza, neovetljena i bez trotoara. To je potencijalna opasnost za sve koji moraju da idu tom ulicom jer su sprečeni da koriste most. Za nas je neprihvatljiva činjenica da ovde mosta neće biti – kaže Aleksandar Marinković.

Meštani smatraju da je za rekonstrukciju mosta nije potrebno mnogo sredstava. Jedan od njih, Zoran Lazarević naglašava da za one koji tu žive rušenje nije rešenje.

Ja samo ne razumem poteze vlasti i zašto se ovo radi. Neka nam neko da odgovore, struka kaže jedno – vlast drugo, a uvek primeni što joj u trenutku odgovoara. Da li je zarad političkih poena, vlasti ili izbora, uvek ima razloga. Ja ne verujem u njihova obećanja – ističe Lazarević.

Snežana Krpan iz Donje Vrežine smatra da je pešački most krajnja mogućnost i da bi bez mosta bili odsečeni od grada.

Mnogi stariji ljudi idu iz Duvaništa, preko mosta, do Vrežinskog groblja. Nema svako kola, ne može svako da plati taksi, a još manje da ide pešaka okolo. Ako se nešto desi hitna pomoć mora da ide gornjim putem, a brže i lakše bi stigla preko mosta. Ponekad su i minuti važni – kaže Snežana.

Prema rečima policije na skupu je došlo od 70 do 100 ljudi.

Most ima i istorijski značaj

Starije generacije kažu da most ima veliki istorijski značaj i da bi bilo neprimereno srušiti ga. Radisav Gvozdenović koji živi pored samog mosta, kaže da je bio značajan deo vojnog puta.

Za vreme Drugog svetskog rata se ovde prolazilo jer je Niš bio okupiran. I partizani i četnicu su koristili ovaj most. Ovo je i 1968. godine, tokom Praškog proleća, bilo jedino mesto za prolazak preko Nišave jer su svi drugi bili zatvoreni u strahu od bombardovanja – navodi Gvozdenović.

U kući pored mosta se tokom 1999. godine nalazila vojna jedinica.

To je zato što ovaj most nije ucrtan u velike mape nekih sila. On je bio bezbedan za prolaske, dok drugi nisu zbog opasnosti od bombardovanja. Bio je strateški most u svim teškim situacijama – kaže Radisav Gvozdenović.

Meštani ističu da oni koji odlučuju moraju imati na umu dve stvari – istorijsku vrednost mosta i Andrićeve reči da mostovi spajaju ljude.

Podsetimo, nedavno je gradonačelnica izjavila da će Vrežinski most biti srušen i da neće biti novog, a zatim i da će se zalagati za novi pešački most. Nakon najave skupa građana ona je izjavila da oni ne treba da brinu, ali je ipak ostavila dilemu oko toga kakav će se most graditi.