Nišlije se žale na zagađen vazduh, nadležni nemaju najpreciznije podatke

Iako se mnogi građani sa periferije Niša žale da uveče ponekad ne vide grad od smoga, prema ocenama na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine niški vazduh okarakterisan je kao “prihvatljiv”, dok u Institutu za javno zdravlje kažu da ne pokrivaju merenjima čitav grad, pa i ne mogu da ocene kvalitet vazduha u svim delovima Niša.

Jedna Nišlijka, stanovnica naselja Delijski vis, gde ljudi pretežno žive u kućama i greju se na drva, kaže da je u pojedinim delovima puno dima i da se to oseća, kao i da bi bilo dobro da se zagađenje izmeri da bi ljudi znali šta udišu i da li je vazduh bezbedan.

Ne bi škodilo i da dobijemo neke preporuke od stručnjaka kako da sačuvamo pluća, a i Grad bi mogao malo da se pozabavi zaštitom životne sredine i vazduha i da možda subvencioniše neke ekološke načine grejanja – kaže ova građanka.

Ljiljana Stošić iz Instituta za javno zdravlje objašnjava da oni ne prate aerozagađenje za ceo grad i da nemaju mrežu mernih stanica, već samo 2 – u dvorištu Instituta i na Trgu kneginje Ljubice.

Merno mesto u dvorištu Instituta pokazalo je da je povećana koncentracija suspendovanih čestica u toku januara. Verovatno i zbog loženja, a verovatno i zbog vremenskih uslova, u suštini ništa neuobičajeno za ovaj vremenski period. Jedino mesto gde se meri čađ je na Trgu kneginje Ljubice, tu nema povišenih vrednosti za decembar. Najviša vrednost u decembru bila je 39 mg/m3 (mikrograma po metru kubnom), a granica je 50 – kaže Stošić.

Ipak, na sajtu Instituta za javno zdravlje dostupni su rezultati merenja čađi za novembar i oni pokazuju da je prosečna vrednost bila 7 mg/m3, a najviša izmerena 19, što je manje od 39, koliko je izmereno zadnjeg dana 2017.

Čađ je merena i tokom januara na Trgu kneginje Ljubice, ali se izveštaj radi na mesečnom nivou, pa će on biti dostupan u februaru, kada ćemo saznati koliko smo čađi udahnuli tokom praznika.

Ranije su postojala merenja i podaci za čađ na širem području grada, objašnjava Stošić, ali sada to nije slučaj. Naglašava da su do septembra prošle godine imali više mernih mesta po Nišu, ali da je ugovor sa Gradom prekinut. Ipak, posle tendera koji je u toku očekuje da bude obnovljen ove godine.

Iako je saglasna sa građanima da se iz povišenih predgrađa Niš često ne vidi od smoga, ne može na osnovu jednog mesta u centru grada da tvrdi ni da jeste ni da nije povišen nivo čađi u svim delovima Niša.

Suspendovane čestice povišene u Nišu

Dozvoljena granica PM10 čestica je 50 mg/m3, a u Nišu je 8. januara u 16 sati izmerena vrednost od 305, prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, da bi danas u 10 sati pala na 54.

Suspendovane čestice su manje od čađi i opasnije, jer mogu da uđu u pluća – objašnjava Stošić.

Inače, prema navodima Hemijskog fakulteta u Beogradu, suspendovane čestice PM10 nastaju kada se domaćinstva greju na čvrsta goriva, kao što su drva i ugalj, ali i od zastarele industrije i izduvnih gasova starih automobila. Najveći deo tih čestica čovek oslobodi izdahom, ali jedan deo se zadržava u plućnim alveolama i mogu prenositi viruse i biti štetne po zdravlje.

Zagađenje vazduha u ovo doba godine u zemljama Zapadnog Balkana je gotovo redovno, pa su u našem južnom komšiluku, u Skoplju, proglašene i vanredne mere – zabranjen je ulaz kamionima u grad, a trudnice i stariji ne moraju na posao. Vazduh je proglašen zagađenim i u Užicu i Kosjeriću.

Podsetimo, stručnjaci su već upozoravali da u našoj zemlji ne postoji dobra regulativa, a i ne poštuje se postojeća u oblasti zaštite životne sredine, a da Nišlije masovnim korišćenjem jeftinog ogreva, na šta su često prinuđeni iz ekonomskih razloga, najviše štete svom zdravlju.