Nišlijka Jelena Vučković primljena u Američku akademiju nauka

jelena vuckovic
Jelena Vučković govorila za Južne vesti; foto: privatna arhiva

Redovna profesorka elektrotehnike i dekanica na Stanfordu Jelena Vučković primljena je u Nacionalnu akademiju nauka Amerike. Ona je završila Elektronski fakultet u Nišu i nakon toga školovanje i karijeru nastavila u Americi. Vučković kaže da joj najnoviji uspeh predstavlja veliku čast, a mladima u Srbiji poručuje da rade na sebi jer samo njihova energija i optimizam mogu da sačuvaju svet.

Nacionalnu akademiju nauka osnovao je Abraham Linkoln 1863. godine sa ciljem da obezbedi nezavistan i objektivan Savet koji će naciji i svetu pomagati po pitanjima nauke i tehnologije. Od tada, oko 500 članova je dobilo Nobelove nagrade iz raznih oblasti, a Mihajlo Pupin je takođe bio član Akademije.

Prijem u NAS se smatra vrlo prestižnim i za mene je zaista ogromna čast. Ja sam saznala da sam primljena pre nekoliko nedelja, i to konkretno u sekciji akademije za primenjenu fiziku. Prijem u Nacionalnu Akademiju nije zanimanje već samo počasna uloga, ali su članovi često uključeni u pripremu analiza o budućnosti njihove naučne oblasti i raznih grana nauke i tehnologije – kaže Jelena Vučković.

Jelena je diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu 1994. godine, pre toga je završila Gimnaziju “Bora Stanković” u Nišu, koja je u to vreme bila matematička, a osnovnu školu završila je u Paraćinu. Nakon diplomiranja, kratko je bila asistent na katedri za elektroniku na Elektronskom fakultetu, ali je karijeru nastavila van Srbije.

Mene je interesovalo bavljenje naukom i kao i mnogi ljudi iz moje generacije, prijavila sam se za postdiplomske studije u Americi, gde su se dešavale najzanimljivije stvari u nauci. Primili su me na Caltech, koja je jedna od najboljih škola za elektrotehniku i fiziku. U Americi prijem na doktorske studije iz nauke i tehnike u vodećim školama znači i da dobijete punu stipendiju, odnosno plaćenu školarinu i platu koja pokriva troškove života, tako da možete da se fokusirate na bavljenje naukom i na usavršavanje – ističe Vućković.

Tamo je počela da se bavi fotonikom i kvantnom optikom, koja je oblast između elekrotehnike i fizike. Magistrirala je na Caltech-u 1997. godine, a potpom i doktorirala na istom mestu 2022. godine.

Odmah posle sam otišla na Stanford gde sam postala docent elektrotehnike 2003. godine, i formirala istraživačku grupu za nanofotoniku i kvantnu fotoniku. Konkretno ja se bavim poluprovodničkim optičkim čipovima za procesiranje informacija, kvantnim procesiranjem informacija i kvantnim računarstvom, koje je poslednjih godina postalo popularno. Moj rad je primarno eksperimentalan što uz moju laboratoriju koju sam sagradila na Stanfordu zahteva i laboratorije za pravljenje čipova kojih nema na svakom univerzitetu. Stanford ima jednu od najboljih laboratorija za fabrikaciju čipova, s obzirom da je u srcu Silicijumske Doline – kaže Jelena Vučković.

Trenutno je redovni profesor elektrotehnike i department chair za elektrotehniku, što je jednako dekanu na našim fakultetima. To znači da Jelena Vučković sem svoje grupe koordiniše rad na elektrotehnici gde ima preko 60 profesora. Njena grupa ima oko 25 studenata, postiplomaca sa elektrotehnike i fizike i postodktoranata koji su na dodatnom usavršavanju pre nego što apliciraju za fakultetske pozicije, kao i studenata osnovnih studija koji su zainteresovani da rade istraživanja.

Moj uspeh je zaista isprepletan sa uspehom članova moje grupe, jer smo mi svi zajedno radili na projektima koje vodim i sa mnogima nastavimo da saradjujemo i nakon što zavrse studije na Stanfordu. Tako da je uz kvalitet laboratorija, kvalitet ljudi u mom timu presudan. I to su zaista najbolji ljudi iz celog sveta koji žele da se bave naukom i koji dodju da rade sa mnom na Stanfordu – ističe Vučković.

Ljudi iz njene grupe sada su na vodećim pozicijama na fakultetima u Americi i Evropi, uključujući Harvard, MIT, Caltech, Berkeley, Tehnički Univerzitet u Minhenu, ali i menadžerske pozicije u kompanijama poput Apple i Google. Vučković kaže da je ponosna na sve te ljude, a među njima ima i Srba pa je posebno ponosna na uspeh Marine Radulaški koja doktorirala kod nje, a pre toga diplomirala na fizici u Beogradu i sada je profesor na University of California, Davis.


„Obrazovanje mladima može da otvori mnoga vrata u svetu“

Jelena Vučković smatra da mladi ljudi u Srbiji mogu da steknu odlično obrazovanje jer i dalje ima dobrih škola i fakulteta. Ističe da to nije svuda u svetu zagarantovano i da je to tradicija koju naša zemlja mora da očuva.

Rad na sebi i svom obrazovanju je zaista jedna od najbitnijih stvari i za nas same, i za budućnost čovečanstva. To obrazovanje mladima može da otvori mnoga vrata u svetu, od bavljenja naukom do rada u industriji. Iako mi o tim ljudima ne čujemo toliko koliko o javnim ličnostima poput sportista, to su ljudi koji Srbiju zaista predstavljaju u celom svetu i u najboljem svetlu. Sve je to sad mnogo teže nego ranije, ali ja zaista verujem u mlade ljude, u njihov optimizam i energiju i u to da će sačuvati ovu planetu – poručuje Vučković.

Napominje da živimo u čudnim i komlikovanim vremenima jer je mladima dostupno mnogo informacija i znanja, nego što su to imali stariji. Ipak, primećuje da su mnogi od njih i zabrinuti za budućnost čovečanstva te poručuje i starijima da budu odgovorni i da svojim iskustvom pomognu mladima da usmere svoju energiju i interesovanja na prave stvari i da razviju kritičko mišljenje koje će im pomoci da prosude sami šta je dobro, a šta ne.

Slični tekstovi

Komentari

25
  1. Odličan tekst! O ovakvim ljudima mi treba da slušamo i čitamo,a vi,novinari,da pišete. Oni drugi,popt trenutnih zvezda i zvezdica estrade,da se i ne spominju i kad pokušaju da sklope smislenu rečenicu. Tako će se promovisati prave vrednosti i ispravni ciljevi.

    • Treba omladini!
      Ali treba i roditeljima i babama,dedama da otvorite oči!!!

  2. Svaka cast.Lepo je cuti kad nasih ima u svetu na tako visokim pozicijama.Na toj poziciji je dosla velikim radom a ne partijskom knjizicom.Srecna bila.

    • Samo mogu da kazem da Je Jelena zavrsila i diplomirala na Elektronskom fakultetu sa srednjom ocenom 10.Sve pohvale za Jelenu.

  3. To je nas ponos.Ne treba da joj je mama ili tata na fakultetu pa da dobije piso i izgura se u profesuri.(Medici,Filozo,Pravni,Ekonom.) Obrazovanje 00

    • Samo da Vam kazem moj suprug je bio profesor na jednom od fakulteta u Nisu,pa nasa deca se nisu zaposlila na fakultet i ako su bili odlicni studenti.Cak sto vise nisu ni pokusavali da se zaposle na fakultetu gde im je otac bio profesor.Ali su zato danas uspesni i cenjeni strucnjaci u inostranstvu

  4. Bravo Jelenu, svetsku a nasu.Uspeti u tolikoj velikoj konkurenciji je velika ogromna stvar.Srbija je ponosna na ovakve ljude.Sve cestitke za uspeh

  5. Pohvale za uspeh i stremljenja vaša.

  6. Ako će neko iz Srbije da ikada dobije Nobelovu nagradu, to će biti ova devojka/žena…. ozbiljan um, neverovatan!

    • Ona je, pre nekoliko godina, već bila u timu koji je bio predložen za Nobelovu nagradu. Ponosan sam na nju, jer sam joj bio profesor na EF-u.

  7. Ово треба да је прва вест у Дневнику а не ови јадници на митингу.

  8. Bravo, Jelo! A mi gde ostadosmo…

  9. Pa ova zemlja ima pametnih i pametniji,od predsednika stranke?
    Odo da kažem,mami,tati,baki,komšiki….

  10. Bravo! Volela bih da moja deca bar jednim delom budu uspešna i pametna kao ova žena. Pravi primer mladim generacijama!

  11. Bravo Jelena,svaka cast…nije joj bila potrebna clanska kartica stranke,a da pitate nekog od vrlih mitingasa i ljubitelja zadnjice najpametnijeg na svetu gde je ‘Stanford“pomislice da je to rasa nekog psa…bravo za“ Juzne vesti „da objave ovako lepu vest,da se necim ponosimo…

  12. Ovaj mi članak ulepša ne samo ovaj tmuran dan, nego i celu nedelju…

  13. Danasnji mladi i kriticko misljenje, bunt i revolt? Na zalost to vise ne postoji. Ne samo kod nas, u ceo svet ih sistematski zaglupljuju zadnjih 20ak godina.

  14. Ovo je divna, ohrabrujuca vest u inace posvemasnjem moru sivila i nakaznosti.
    Koleginicu dr Jelenu Vuckovic poznajem jos od prvog razreda srednje skole, i imao sam srecu da sa njom zajedno pohadjam i zavrsim Elektronski fakultet u Nisu. Jelena je bila jedan od najboljih (zavisno od kriterijuma) ucenika u nasem, veoma selektivnom i napornom, srednjeskolskom programu, i najbolji student, po proseku

  15. Tako I moje dete… Sve 10-tke na faksu, pita me skoro“tata a gde cu ja da Radim kad završim, moja drugarica polozila neki tezak ispit ‘na vezu’ I to mi je rekla, a ja što sam učio 2meseca položio Sam sa istom ocenom kao ona“…. A ja kazem“ne Brini dete, samo piši I daj mi beleške, a ja ću kad završiš faks da idem od kuće do kuće I kad ih sve razotkrijem, moraće da te zaposle“

    • Uzalud se nada da ces da ih razotkrijes! Treba svi da se oteraju u inostranstvo pa nek se onako nesposobni snalaze, a primi kompletno nova garnitura, ovo vazi za ceo UNIVERZITET

  16. Jer… Zasto moje dete da ide u nemacke, italije…… Nek ide njihovo „preko veze“, Evo ja imam vezu da I’m ubacim dete u pm.daleko od kuće, a moje da ostane ovde I da parazitira kao najbolji student I svi Koji su najbolji, a radiće pošteno ipak bolje od njih koji sada zavrsavaju preko veze… I nece biti kontramitinga I nepravde, ni korupcije, ni muvanja, ni prevara, ni mita, ni mahinacija, nist

  17. Čestitam! Postoje na planeti mesta gde ljudi cene rad, kvalitet, predanost…

  18. Poznajem Jelenu, naravno, bila je briljantan student, ali ona je Paraćinka i ne znam zašto je Nišlije sada svojataju. Na Elektronskom fakultetu naročito poslednjih godina nema mesta za stvarno najbolje, a zapravo tako je bilo skoro od samog početka, jer npr Zorica Pantić Tanner, koja je u Americi napravila izuzetnu karijeru , odavde je ISTERANA, starija je od Jelene.

  19. Stvari su se prilicno promenile sto se tice gradiva, elektromagnetiku i numerička analiza su postale izborni predmeti. Mislim da je to strašno! Osim toga kriterijumi su ostali isti,pogoršali su se zapravo u poslednje vreme. Najbolje ne primaju, njima kažu da je inostranstvo bolje za njih! Zato primaju poslušno, drugare, decu svojih drugara i veoma slobodne ženskice, tako polako ali sigurno tonemo

  20. Nije kao sto je bilo, mnogo je gore, jer tada je bilo mesta i za najbolje ali za njih je inace bilo najbolje da idu u inostranstvo jer bi ih ovde uprosečili i načinili zaplašeni poslušnicima. Ali sada, sada više nema mesta za najbolje! Nema! Njima u razgovoru dekan preporučuje inostranstvo! Primaju sei deca čopora koji rukovodi, vlasnici firmi koje zaradjuju, ljudi koji imaju ledja. Zato tonemo.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.