„Nisu medalje najvažnije, već podrška i ponos građana“ – niški studenti o svom putu do Kragujevca

Nakon što su prepešačili 151 kilometar do Kragujevca da bi prisustvovali studentskom skupu “Sretnimo se na Sretenje”, studentima je priređen doček na Trgu kralja Milana u centru Niša. Među 180 studenata bili su i Aleksandar, Marko, Petra i Mihailo koji kažu da medalje koje su dobili nisu najvažnije, već podrška koju su dobijali tokom puta, zagrljaji i poruke „da su pokrenuli nadu u bolje sutra“ učinile put vrednim. Zajedništvo i međusobna pomoć bili su ključni tokom svih dana pešačenja, a povratak kući, uz doček i aplauze, sve to samo dodatno potvrđuje da su uspeli da “dotaknu srca svojih sugrađana”.

Iako su ih na Trgu kralja Milana Nišu mnogi sugrađani nazivali herojima dok su primali medalje, studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Niša Petra kaže da znači podrška koju su dobili, ali da u Kragujevac nisu otišli pešice da bi dobili medalje.

Nama znači više da vidimo da je ovaj put značio ljudima. Znače nam njihove reči podrške, zagrljaji i to što su ponosni na nas. Kroz sva mesta i gradove kroz koji smo prošli, pa i sada kada smo se vratili kući, ljudi su ekstremno empatični. Lepo je videti da je ljudima lepo što nas vide. Nismo heroji, to je malo jaka reč, umesto mene to je mogao biti bilo ko drugi. Svako od nas je, u zavisnosti od svojih mogućnosti, doprineo. Bitno je da uvek ima dobrih ljudi koji su spremni da nešto konkretno urade – rekla je Petra.

Kaže i to da put nije bio lak, da su se mnogi studenti u Niš vratili sa nekim povredama, ali da su zbrinuti i da se već osećaju mnogo bolje. Takođe navodi da su na putu do Kragujevca u svakom gradu na raspolaganju imali mnogo lekara i medicinskih timova i da je to jedan od razloga zbog kojeg su se u Niš “vratili na nogama”.

Saglasan sa Petrom bio je i student Prirodno-matematičkog fakulteta Mihailo koji kaže da mnogo veći značaj imaju papirna srca koja su dobijali od mnogobrojne dece koja su ih čekala iz grada u grad, iz sela u selo na putu do Kragujevca.

Do Kragujevca put jeste bio težak, ali dočeke koje su nam građani priređivali bili su prelepi i olakšavali nam put. Kada smo ušli u Jagodinu jedna gospođa me je pitala da li smo svesni koliko smo podigli ljude i vratili im veru u bolje sutra. Sam ulazak u Kragujevac bio je veličanstven. Veliki broj ljudi nas je dočekao, mi smo kasnili zbog vremena, umora, ali i pored toga što su nas čekali duže od sat vremena, nije im bio problem da budu na ulicama. Adrenalin, energija da smo dobili novi nalet energije i mogli smo da pešačimo ponovo – zaključuje Mihailo. 

Uspešnost puta, smatra Marko sa Elektronskog fakulteta, bio je u jedinstvu svih i dobroj koordinisanosti.

Moram da se zahvalim policiji koja nas je maksimalno ispoštovala. Imali smo nekoliko situacija da neki studenti zbog rana nisu mogli više da pešače, a oni su ih tada prevozili do sledećih mesta. S druge strane redari su kontrolisali da sve prođe u najboljem redu. Kada treba da se ubrzamo, kada da usporimo, da se nijednog trenutka ne rasturimo – kazao je ovaj student.

Njegov kolega sa Elektronskog fakulteta Aleksandar smatra da su međusobnom podrškom i bodrenjem uspeli da pređu mnogo kilometara bez pauza, a da, kako kaže, toga nisu ni bili svesni.

Zahvalio bih se svim studentima koji su bili u ovom maršu. Uz njih i međusobno druženje i podršku sve te kilometre smo mnogo lakše prelazili. Bilo je trenutaka da smo prelazili i po više od 20 kilometara bez predaha i pauza, a da ih nismo ni osetili, upravo zbog toga. Noge su odlično, mogao bih ponovo da krenem – rekao je Marko.

Iako još nije zvanično najavljen veliki skup u Nišu, studenti već uveliko govore da će biti domaćini njihovim kolegama iz cele Srbije 1. marta. Zbog toga su sagovornici Južnih vesti pozvali svoje sugrađane da im se pridruže i pokažu zbog čega je Niš grad meraka i gostoprimstva.

Podsetimo, brojne Nišlije su u centru dočekale studente koji su se vratili iz Kragujevca, a više o tome možete čitati u posebnoj vesti klikom ovde.