Nizak vodostaj Vlasinskog i Zavojskog jezera – ugrožen mrest, turista sve manje

Nakon prošlogodišnjeg pražnjenja jezera zbog radova na hidroelektrani “Vrla 1” i najave da će se jezero ponovo puniti, ljubitelji prirode su i dalje zabrinuti i kažu da se do danas stanje na Vlasinskom jezeru nije popravilo. Meštani kažu da su ogorčeni, da živi svet priobalja i jezera odumire, turisti više ne žele da dolaze, a jedina nada da nivo vode bar malo poraste je kiša. I stanje na Zavojskom jezeru nepromenjeno – nizak vodostaj, nema pecaroša, a nadležni i dalje ne daju odgovore.

Ispuštanje vode Vlasinskog jezera vrši se već 2 godine sa obrazloženjem da je potrebno da se uradi čišćenje rešetke na ulaznoj građevini. Ti radovi su završeni u oktobru prošle godine, kako je EPS tada obavestio javnost, i prema njihovom obaveštenju tada je trebalo da otpočne i punjenje jezera.

Međutim, šef čuvarske službe Predela izuzetnih odlika Vlasina Novica Stanković kaže da je EPS sa početkom najavljenog punjenja kasnio i da se ono sada postepeno puni.

Nadamo se da će jezero malo više da se napuni ako bude više padavina, jer se jezero pomalo puni, ali ne znamo šta EPS planira. Mi bismo svi voleli da dođe do punjenja jezera, ali videćemo kako i šta će da se desi – kaže Stanković.

Ističe da situacija nije dobra i da ostaje samo čekanje i nada da voda dostigne prihvatljivi nivo.

Ja pratim i Zaovinu, gledam šta su sve uradili sa izvorima, trenutno je takva situacija da niko nije srećan, ni zadovoljan, ali nadamo se da će bar da dozvole da se jezero napuni i dođe na neki normalan nivo – dodaje Stanković.

Jedan od lokalnih stanovnika koji je stalno na jezeru kaže da je ono od prošle godine samo malo punije, ali da to nije dovoljno.

Jezero je mnogo prazno, nivo je baš nizak, jer koliko ga napune, toliko ga i ispuste, tako da trenutno nivo stoji na jednoj istoj visini. Nisu ga uopšte mnogo punili od prošle godine, to je nešto malo dopunjeno, pa se voda proširila dužinski tek desetak metara, što je malo. Jezero je 5 do 6 metara ispražnjeno dubinski, a i plutajuća ostrva su na suvom – kaže on.

Odgovor na pitanje da li se jezero puni prema planu i zašto je nivo vode ovako nizak, novinari Južnih vesti i nakon nekoliko dana nisu dobili od EPS-a.

Inače Elektroprivreda Srbije ima 16 hidroelektrana i osnovni je nosilac iskorišćenja hidroenergetskog potencijala u Srbiji, a prva hidroelektrana je upravo HE “Vlasina” koja je puštena u rad 1955. godine.

I dalje tužne slike Zavojskog jezera

Stanje na Zavojskom jezeru nije se mnogo promenilo u odnosu na prošlogodišnje, sudeći po “svežim” fotografijama sa Stare planine. Sedam meseci kasnije ista slika – nivo jezera je i dalje veoma nizak, a iz Elektroprivrede Srbije opet ne odgovaraju na pitanja novinara Južnih vesti da li i zbog čega hidroelektrana „Pirot“ i dalje prekomerno koristi vodu iz jezera.

Voda iz Visočice otiče u jezero, ali se ona odmah koristi za rad hidroelektrane, te nema vremena da se jezero dopuni. U toku zime nije bilo velikih padavina, a suva zemlja je upila sav sneg i kišu. Svako ko prolazi pored pirotske hidroelektrane, svakodnevno može da čuje rad turbina, iako je u ovom delu godine smanjena potrošnja struje.

U Zavodu za zaštitu prirode kažu da su prošle godine radili monitoring za Zavojsko i Vlasinsko jezero, ali da nisu upoznati sa trenutnim stanjem i vodostajem.

Mora da se zna da su to veštačka jezera, njihova primarna funkcija je da proizvode struju ili da služe za vodosnabdevanje. To što se jezera trenutno ispuštaju je ostvarivanje njihove osnovne funkcije, a zaštita prirode nažalost nije. Mi propisujemo uslove po kojima se voda ispušta, ona se postepeno ispušta, ali ne u vreme razmnožavanja vodenih životinja – kažu u Zavodu.

Dodaju da nemaju podatke za ovu godinu, ali da je moguće da se i dalje vrše remonti, jer ti radovi traju više meseci, pa i godina.

Prošle godine je na Vlasinskom jezeru rađen remont, da bi se fizički pristupilo radovima moralo je da se spusti nivo. Remont se radi jednom u 15 ili 20 godina, tako da do ispuštanja mora da dođe, ali ako se to radi postepeno, šteta po živi svet je minimalna – dodaju u Zavodu.

Ovih dana građani su bili zgroženi slikama i snimcima Zaovinskog jezera u zapadnoj Srbiji gde je, zbog ispuštanja akumulacionog jezera, klizište “pojelo put”, kuće i šume.

Može da dođe i do geoloških pojava poput klizišta, voda svojim pritiskom održava obalu stabilnom, kada se povuče – dolazi problema. Ali taj problem ne bi trebao da bude na Zavojskom jezeru – poručuju u Zavodu.

Ipak, ribolovci su zabrinuti za živi svet na jezeru, ali i na Nišavi, jer se ispuštanjem jezera nivo reke naglo povećava.

Oba jezera su visoka, pa se riba dosta kasnije mresti. Ako ostane ovako, to će biti katastrofa, nijedan mrest neće uspeti ni na Zavoju, ni na Vlasini. To što oni rade direktno ugrožava mrest skobalja u Nišavi, jer konstantno ispustaju vodu i kad naiđe velika voda, ona opere ikru – poručuje jedan ribolovac.

Po njemu, može da dođe do situacije da se značajno smanji količina ribe u Nišavi, te da sada, kada je pala potrošnja struje, ne vidi razlog za ispuštanje jezera.

Akumulacija Zavoj je nastala prirodnim putem, nakon klizišta iz 1963. godine kojim je stvorena prirodna brana na reci Visočici. Tada je potopljeno selo Zavoj, a prirodna brana iskorišćena je da se uz nju izgradi i veštačka. Nakon izgradnje krajem 80-ih, potopljeno je i selo Veliko Lukanje.

Podsetimo, septembra prošle godine, nakon prekomernog ispuštanja Zavojskog jezera na površinu su isplivale zidine nekadašnjih kuća, spomenici i grobovi, a zbog remonta ispušteno je i Vlasinsko jezero.

Iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije su tada poručili da je ispuštanje vode zbog remonta na brani rađeno kontrolisano i postepeno, te da ribe, biljke i plutajuća ostrva nisu bila ugrožena.