Noć veštica popularnija od Bele nedelje

Praznik koji potiče iz keltske mitologije i paganskih običaja Noć veštica, iz godine u godinu je sve prisutniji kod nas, pa i u niškim klubovima, kafićima, tržnim centrima i domovima.

Na pijacama i u knjižarama prodaju se izrezbarene tikve, veštice na metlama i kosturske glave, pa se u nekim niškim domovima već oseća duh Noći veštica.

– Iako je ovaj praznik kod nas naglo postao popularan i mnogi smatraju da je suviše komercijalan, ja mislim da je odlična zabava i za decu i za odrasle, pa sam ja zato ove godine i svoju kuću ukrasila različitim “jezivim” ukrasima – kaže Nišlijka Aleksandra Marković.

Maskenbali koji se ovim povodom organizuju u niškim klubovima i kafićima već postaju tradicija. U nekima od njih su angažovani profesionalni šminkeri koji će posetioce bar na jednu noć “pretvoriti” u zombije i veštice ili će im ucrtati ožiljke od vampirskog ujeda.

Interesovanje za odlazak na ove tematske žurke je veliko, a mnogi danima pripremaju kostime.

Natalija Stojković, profesor engleskog jezika, sama pravi maske, a svoju “transformaciju” priprema po više od mesec dana.

– Noć veštica je jedini praznik koji obeležavam jer volim te “morbidarije”. Ove godine ću biti pop-art devojka iz Lihtenštajnovog stripa – kaže Natalija.

Prošle godine ona je bila žena-mačka, pa je tako nosila kožne pantalone, bič i masku, a godinu ranije poznanike je iznenadila maskirana u zombi-kaluđericu.

---

“Srpska” Noć veštica posledica globalizacije

Sociolozi smatraju da je popularnost ovog praznika u našoj zemlji posledica globalizacije i da se protiv nje ne možemo boriti.

– Ti uticaji dolaze sa zapada kao zanimljiva moda iz jedne druge kulture, prisutni su u medijima, na internetu, i vi sad ne možete da preduzmete neku veliku borbu protiv toga jer uticaje drugačije kulturne i religijske ne možete jednostavno da zaustavite – kaže sociolog religije Danijela Gavrilović.

Ona objašnjava da ovaj globalni trend nema patološke posledice i kaže da tradicija ne može da se održi neokrnjena zato što sadržaji pristižu, hteli mi to ili ne.

– O tome se u našem društvu uglavnom negativno govori zato što se smatra da je takav praznik stran našoj kulturi i mnoge odbija ikonografija koja podseća na obožavanje demona – dodaje Gavrilović.

Maskiranje, obilaženje kuća i traženje poklona prisutno je i u našoj tradiciji za vreme Bele nedelje koja se obeležava u poslednjoj sedmici pred uskršnji post ili Belih poklada, što je poslednji dan te nedelje. Taj običaj zadržao se samo u ponekim selima.

Gavrilović kaže da, iako smo skloni da osudimo ovakvo ponašanje, i u našoj kulturi postoji sličan obrazac.

– Bela nedelja deci nisu zanimljive zato što one nisu prisutne u medijima, o njima nije snimljeno mnogo filmova i zato što ne proističu iz kulture koja je masovna i tehnički dominantna. Ne možete da osuđujete mlade što se ne vrate Beloj nedelji, to nije deo njihovog života. Tradicionalisti to nerealno očekuju – smatra Gavrilović.

Ona dodaje da je pojavljivanje takvih trendova, bilo sa istoka ili sa zapada, neminovnost u savremenom društvu.

Tradiciju Noći veštica irski imigranti preneli su u Severnu Ameriku u XIX veku, a danas je prisutna i u Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Porto Riku, Japanu, delovima Australije i na Novom Zelandu.