Nova pravila zapošljavanja javnih službenika – cilj je da budu brži, efikasniji i na usluzi građanima

Uslovi pod kojima neko može da postane javni službenik, a koji će se primenjivati i u Nišu, promenjeni su kako bi se ubuduće zapošljavali oni radnici koji će biti građanima na usluzi. Kako objašnjava pomoćnica direktora Službe za upravljanja kadrovima Dragana Janković, cilj je imati efikasnog i motivisanog državnog službenika, koji će poslove obavljati brže i efikasnije, što omogućava i bolji kvalitet života svakog građanina.

Da bi ubuduće umesto sporih i nervoznih, građani u svojim lokalnim sredinama trebalo da imaju motivisane i efikasne javne službenike, omogućava reforma javne uprave. Poslednjih nekoliko godina usvojen je niz zakonskih akata u tom procesu, pa su tako promenjeni i uslovi pod kojima možete da postanete javni službenik.

Državna uprava krenula je sa primenom prakse i pravila koje privatni sektor već ima. Definisani su kriterijumi koji moraju da budu ispunjeni u procesu zapošljavanja, kako bi građanima na usluzi bili dobri službenici.

Reforma javne uprave postavila je uslove da zapošljavanje i napredovanje državnih službenika bude transparentno i objektivno, te da odabrani kandidati moraju da poseduju određeno znanje, sposobnosti i lične osobine potrebne za uspešno obavljanje poslova.

Pomoćnica direktora Službe za upravljanje kadrovima Dragana Janković objašnjava da to u praksi znači da se proces selekcije sastoji iz četiri faze kroz koje se proveravaju opšte i posebne funkcionalne, kao i ponašajne sposobnosti kandidata.

Drugim rečima, proverava se, pored stručnosti, orijentacija ka učenju i promenama, sposobnost izgradnje međuljudskih odnosa, digitalna pismenost, savesnost, dok se u četvrtoj fazi selekcije sprovodi intervju pred komisijom.

Ako imamo efikasnog i motivisanog državnog službenika, onda one poslove koji su u nadležnosti tog organa isporučuje brže, efikasnije i u perspektivi omogućava bolji kvalitet života svakog gradjanina – objašnjava Dragana Janković.

Zakonom su uspostavljena i osnovna načela karijernog službeničkog sistema za zaposlene u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. U okviru projekta koji je sprovodio Savet Evrope, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, aktivno učestvuje 50 opština.

U ukupnim aktivnostima projekta biće obuhvaćeno 170 gradova i opština u Srbiji, kaže Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu.

Ja lično verujem da, nakon što mnoge opštine obnove sastav svojih opštinskih veća i na jesen novi opštinski odbornici zauzmu svoja mesta nakon održanih lokalnih izbora – da će ovo biti dobar trenutak za nove gradonačelnike i nove opštinske odbornike da kažu „Idemo sada u sprovođenje preporuka koje su na stolu“ – ističe Flesenkemper.

Takođe napominje da ove preporuke nisu sačinjene u Strazburu ili u Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu, već su ih osmislili stručnjaci na terenu, zajedno sa stručnjacima za ljudska prava i ljudske resurse u gradovima i opštinama.

Tako da imaju jak stepen „vlasništva“, u velikoj meri zaista dolaze sa lokala. Postoje zapravo prilagođeni planovi za svaku opštinu i grad u Srbiji sa kojima radimo – dodaje Flesenkemper.

Projekat je u dva navrata finansiran iz sredstava Evropske unije i Saveta Evrope – sa 2 miliona evra tokom 2016. i 2017. godine, a potom duplo više tokom trogodišnjeg projekta koji je počeo 2018. godine – 4 miliona evra. Zakonskim rešenjima ispunjene su osnovne pretpostavke za profesionalizaciju, depolitizaciju, karijerni razvoj, napredovanje u službi i stručno usavršavanje na lokalnom nivou vlasti.