Novac, konkurencija i predrasude izazovi za preduzetnike Rome

autor: J. Adamović
Romsko preduzetnistvo foto JV
Izazovi romskih preduzetnika; foto: JV

Romi najčešće obavaljaju poslove vezane za pružanje usluga, održavanje čistoće i reciklažu otpada, a izazovi sa kojima se suočavaju su novac, konkurencija koja snižava cenu njihovih proizvoda, ali i predrasude kupaca, rezultati su istraživanja Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj „Inter“.

Istraživanje „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“ pokazalo je da je novac glavni problem za pokretanje i realizaciju nekog posla, kao i porez i doprinosi na rad koji su visoki, a obim posla mali, što dovodi do sive ekonomije.

Stepen ekonomske aktivnosti Roma na formalnom tržištu rada je nizak. Podaci na osnovu popisa pokazuju da je oko 40 % romske populacije radno aktivno, a od toga 16 % ima sosptveni posao koji najčešće obavlja samostalno. Većinu čine muškarci, a dobili smo i podatke da su neke žene samo registrovane na papiru, ali postoje i one koje stvarno obavljaju neku aktivnost – kažu iz „Inter“-a

Istraživanje je obavljeno od marta 2016. godine do danas i ključni nalazi, kako objašnjavaju, odnose se na preduzeća koja imaju do 9 zaposlenih, a obim poslovanja svakog drugog anketiranog, kažu, bio je manji od milion dinara.

To su uglavnom porodične firme. Uvideli smo da je nizak nivo saradnje između preduzetnika i poslovnih asocijacija. Mi smo dali set preporuka da se podstakne registracija romskih preduzetnika koji se nalaze u sivoj zoni, oštrije mere i kontrole i da se omogući lakši prelaz iz neregistrovanog u registrovani biznis – dodaju.

U našoj zemlji postoji racionalni odgovor Roma da migriraju ka zapadnoj Evropi, smatra Osman Balić iz „Yurom centra“. On kaže da najviše odgovornosti ima nadležno Ministarstvo i Vlada Srbije, a naročito lokalna samouprava koja, prema njegovim rečima, ništa ne radi kada je u pitanju lokalni ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i poslova.

Sredstava za razvoj preduzetništva kod Roma ima, ali javni sektor koji je zadužen za to, anemično radi. Na primer, 2012. godine 500.000 tona kukuruza je izvezeno, a 540.000 tona reciklažnog materijala. Veliki sakupljači kažu da 90 % tog sakupljenog materijala sakupe ti neformalni sakupljači. To bi za državu trebalo da bude strateško pitanje jer je mnogo sakupljenog materijala, a malo reciklaže, i kad bi se to adekvatno rešilo imali bismo nova radna mesta – ističe Balić.

Pored ankete, u okviru istraživanja rađeni su i dubinski intervjui, a sve sa ciljem da se dođe do konkretnih zaključaka koji bi doneli rešenje problema nezaposlenosti Roma i njihov bolji položaj u društvu.

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.