Novi Zakon o zaštiti ličnih podataka – transparentnije s podacima, ali loše definisan

Način na koji kompanije, ali i mediji prikupljaju lične podatke preko svojih sajtova, od avgusta bi trebalo da budu regulisani u Srbiji po uzoru na Evropsku uniju. To bi, objašnjava vođa tima za medijsku podršku USAID projekta jačanje okruženja za održivost medija Davor Marko, značilo bolju kontrolu i transparentnost prikupljanja i skladištenja ličnih podataka, dok za istraživačke novinare postoje izuzeci. Ipak, predsednik AOM-a Dragan Petković kaže da ništa od toga u Srbiji nije jasno izdefinisano.

Nakon velike afere sa Fejsbukom kada su privatni podaci netransparentno i nehumano korišćeni, kako kaže Marko, Evropska unija rešila je da donese sistemsko rešenje kako bi se ovo rešilo.

Okvirna regulativa o zaštiti ličnih podataka, kako kaže, usvojena je u maju prošle godine. U Srbiji je, dodaje, Zakon usvojen u novembru 2018.

Zakon u Srbiji je prepisan od evropskog. Ne prilagađen, već prepisan. Zato je bitno da se do avgusta ove godine, kada Zakon stupa na snagu, svi akteri pripreme za njegovu primenu. Prvi na udaru su biznisi koji koriste lične podatke kao svoje resurse. Ali ovom regulacijom će biti pogođeni i mediji – navodi Marko.

Predsednik Asocijacije onlajn medija (AOM) Dragan Petković kaže da zasad nije još izdefinisana praksa, da nije bilo javne debate i da sve to može da dovede da osoba koja nasledi Rodoljuba Šabića na mesto Poverenika, može da zloupotrebi.

Svesni ste da kada postoji sistem koji nije dovoljno definisan, a u ovom trenutku u Srbiji ovo nije dovoljno usko definisano, onome ko odlučuje u skladu sa propisima, a nema jasno definisane kriterijume, ostavlja mu se prostor da to iskoristi, ili ne iskoristi u određenom trenutku. Znate i sami da koliko je institucija koju je vodio Šabić bila bitna u celoj toj stvari, da li je određeni podatak iskorišćen na pravi način ili nije – kaže Petković.

Dodaje i da naročito nije izdefinisano kakvi će se izuzeci odnositi na medije koji se bave istraživačkim novinarstvom, te koriste velike baze ličnih podataka. Kao primer naveo je KRIK, koji podatke koje poseduje enkriptuje.