O promenama Ustava se govorilo u Nišu, pravosuđe se menja zbog građana i pristupanja EU

Izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa dobijaju polako prefiks “istorijske”, s obzirom da je čitav proces započet još 2016, a poslednje izmene desile su se u julu ove godine. O njima se diskutovalo na javnom slušanju u sali niške Skupštine, a kako se čulo od ministarke pravde Maje Popović, izmene su tu zbog građana, ali i zbog pristupanja EU. Ovo je i prvi susret na kojem je i struka u najvećoj meri pozitivno ocenila predloge vlasti.

Nacrt akta o promeni Ustava i Nacrt ustavnog zakona za promenu Ustava predstavljeni su okupljenima u Nišu, a ministarka je rekla da su predložene promene uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajniju reformu u oblasti vladavine prava.

Odredbe Ustava u oblasti pravosuđa treba menjati pre svega zbog građana Srbije, jer je to u njihovom interesu, a ne samo zbog obaveza koje je Srbija preuzela kako bi postala punopravni član EU. Promene najvišeg pravnog akta se sprovode u cilju unapređenja pravnog sistema Srbije, kao i stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa, a ustavni amandmani obezbediće i jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa – rekla je ministarka.

Na skupu u niškom parlamentu bili su i predstavnici strukovnih udruženja, a Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava kaže daje ukupan utisak struke da se u predloženim nacrtima izmene puno prihvatljivije i više vode ka nezavisnom pravosuđu nego što je to bio slučaj sa prvim predlozima od pre nekoliko godina.

Svi su se složili da ova verzija se dosta razlikuje i to u pozitivnom smislu, a pohvaljen je i sam proces koji je uključivao dosta aktera. Interesantno je da su se govornici složili da po prvi put Narodna Skupština izlazi iz izbora sudija. Na ovaj način se politika sklanja iz tog izbora, ali sa zadrškom je prokomentarisano kako će to biti sprovedeno u praksi. Ostalo je pitanje oko 5 istaknutih pravnika koji učestvuju u izboru – kaže Kamenov.

Tužioci i sudije su ostali na stanovištu da struka bira struku, a posebno je istaknuto da izbori nosica najviših funkcija u ovoj oblasti moraju biti ponovljeni.

Važan je izbor republičkog javnog tužioca i taj izbor mora da se ponovi, kao i izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odnosno po novom Vrhovnog suda – kaže Kamenov.

Završnu reč imaće građani na referendumu koji bi trebalo da bude raspisan nakon usvajanja predloženih nacrta ustavnih promena.

Za sada nije poznato kada bi on mogao da se održi, a ranije je bilo naznaka da bi mogao da bude raspisan i do kraja ove godine.

Pored ministarke pravde o izmenama su govorili i predsednica Odbora za pravosuđe Narodne Skupštone Jelena Žarić Kovačević i predsednik niškog parlamenta Boban Džunić, koji je bio i domaćin skupa.

Podsetimo, proces izmene Ustava u oblasti pravosuđa traje godinama. Najviše primedba dolazilo je od strukovnih udruženja, od samih sudija i tužilaca, koji se nisu slagali sa prethodnim predlozima Ministarstva pravde.

Oni su se pre svega ticali predloženih promena za izbor sudija i tužilaca, ali i na moguć upliv politike u ovu nezavisnu granu vlasti.