Prva žena inženjerka u Nemačkoj i u Srbiji, koja je 1913. godine diplomirala u Darmštatu, bila je Nišlijka Jovanka Bončić. Više od jednog veka kasnije, žene su u oblasti inženjerstva u Srbiji i dalje uglavnom “zaglavljene” na nižim pozicijama i zarađuju 9% manje od muškaraca, rekao je ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson u Nišu. Na konferenciji u okviru projekta “Empowering Women in Engineering”, mladim ženama u tom gradu poručeno je da pol ne sme da ih limitira u ostvarivanju želja i da nije tačno da “nisu baš sva zanimanja za devojčice”.
Sanja Milošević je inženjerka vazdušnog saobraćaja i nakon studija u Velikoj Britaniji, gde je bila Chevening stipendistkinja, vratila se u Niš da primeni stečeno znanje.
U Nišu je održala pet radionica kojima je mlade koleginice pokušala da ohrabri da napreduju u oblasti inženjerstva, a kolege da ih u tome podrže.
Ova tema je trenutno aktuelna svuda u svetu, pa mi je posebno drago što o tome govorimo i u Nišu. U sklopu projekta smo održali i stručne radionice. Bile su uspešne jer su učestvovale velike kompanije koje su i partneri projekta, poput niškog Aerodroma, Bosch-a, Leonija, i Elixir group-a. Želim da se zahvalim i tehničkim fakultetima u Nišu, koji su bili jako otvoreni za saradnju i doveli veliki broj studenata. Radionice su bile interaktivne, posećene, a studenti su ih ocenili kao veoma korisne – ističe ona.
Organizovala je, kaže, radionicu o sajber bezbednosti, posetu fabrici Leoni, gde su inženjeri sproveli studente kroz sve procese rada, zatim, posetu Fakultetu zaštite na radu u Nišu, radionicu na Aerodromu “Konstantin Veliki” i posetu Mašinskom fakultetu.
Žene se i dalje suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim izazovima u oblasti inženjerstva, kako u Srbiji, tako i u svetu, rekao je prilikom posete niškom Naučno-tehnološkom parku ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson.
Na STEM fakultetima u Srbiji ima 50% studentkinja i 50% je zaposlenih žena na fakultetima, a više od 16% u naučnim institucijama. Ipak, tek svaka četvrta fakultetska diploma ili oko 24% u oblasti inženjerstva izdato je ženama – navodi on.
Ističe da u ovom sektoru žene često ostaju “zaglavljene” na nižim pozicijama u odnosu na muškarce, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.
U Srbiji zaposlene u ovom sektoru zarađuju oko 9% manje od muškaraca. Muškarci su uglavnom angažovani na razvoju softvera, a žene na administrativnim poslovima. I kod nas u Velikoj Britaniji tek 16,5% inženjera su žene, što nije dobro – poručuje Ferguson.
Na pitanje da li postoji model unapređenja ženskog preduzetništva i inženjerstva u Velikoj Britaniji koji bi trebalo primeniti u Srbiji, odgovara – nema savršenog rešenja.
Svi smo i dalje daleko od cilja. Britanska Vlada je posvećena da se broj žena u inženjerstvu uveća, ne samo u našoj zemlji, već svuda u svetu – poručuje ambasador.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je u NTP-u da nadležni u Srbiji postupaju u 80% preporuka te institucije, ali da je u nekim domenima taj procenat niži ili viši.
Institucija koju vodim nema represivna ovlašćenja i nije ovlašćena da počinioce diskriminacije kažnjava, već da deluje snagom autoriteta, preporukama i inicijativama. Kada je reč o diskriminaciji po osnovu seksualne orijentacije, imamo niži procenat postupanja, a kada je reč o diskriminaciji po osnovu invaliditeta, procenat postupanja je 100% – navodi ona.
Ipak, smatra da se u društvu u Srbiji vrednuju agresivnost, snaga, seksizam, mizoginija i obrasci toksičnog maskuliniteta, kao i da je atmosfera u praksi sasvim drugačija od onoga kako zakoni propisuju.
Prisustvujemo svojevrsnom žarištu konflikta između patrijarhata i emancipacije. Imamo napredak, ali i velike probleme, koji se ogledaju kako u diskriminaciji, tako i u nasilju prema ženama kome svedočimo gotovo svakog dana, ali i nasilju u društvu uopšte – kaže Janković.
Građani se, prema njenim rečima, najviše žale na diskriminaciju pred organima javne vlasti i na tržištu rada, dok su najčešći osnovi diskriminacije pol, invaliditet, starosno doba, nacionalnost i etničko poreklo.
Važno je današnjim generacijama devojčica i devojaka koje još uvek misle da ih pol limitira u ostvarivanju želja poručimo da nije tačno da nisu baš sva zanimanja za devojčice. To važi i za dečake, jer je u nekim zanimanjima mnogo više muškaraca, a u nekim mnogo više žena – ističe poverenica.
Izbor zanimanja, dodaje, ne sme da bude određen polom.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Imena za ženu inženjera u fabrici: inženjErka, inženjErka u suknji, manekenka, onA, onA što sve zna…pametnom dosta.
Prošla put od pripravnika do rukovodioca dela proizvodnje i…doživela lično.
Gospodju Jankovic, aparatcika u sns, ne interesuje ni zene i njen posao! Uziva, folira i super joj je! Samo naivne i politicki aktivne podrzavaju ovu bajku!
Opet mere ravnopravnost samo gde gde im odgovara i za poslove koji im odgovaraju, a? Ako neka pričaju
U Nisu je bilo dosta zena inzenjera tehnickih struka koje su za grad Nis uradile mnogo a niko se ne seca njihovih imena i prezimena.Za njihove zasluge niko ih ne spominje,a kamo li nesto drugo.Najbolje je da grad napravi malu retrospektivu za njihov trud i rad ,kako bi mladje generacije upamtile njihova imena i njihova dela.
Све жене одоше на грађевину, зато је то тако
Plaćeniji inženjerski poslovi su obično vezani za terenski rad, loše vremenske uslove, prljavu sredinu, rad na visini, izloženost polutantima u industrijskim procesima. Žene jednostavno neće da rade na takvim poslovima. Idealno bi bilo kada bi svi mogli da rade u klimatizovanim kancelarijama i da nose bele košulje ali realnost tržišta rada je surova.
Nikad bolji komentar.
Ne razumem zasto se odmah puca na diskriminaciju? Jednostavno zene nece da rade teske poslove, fizicki teske mislim. A u industriji i inzenjerstvu cesto su u pitanju poslovi koji osim kancelarijskog zahtevaju i terenski rad. Evo recimo u masinstvu u kom ja radim, u mojoj firmi svi inzenjer ucestvuju i u demontazi i montazi i prevozu i ispitivanju proizvoda. Nisam video ni jednu zenu da to hoce.
Inženjerstvo u srbiji vec 12 godina predvode žene, zato se srbija TOLIKO RAZVILA.
Posle Svedske u Britaniji je najveci koeficijent silovanja zena (na 100000 hiljada stanovnika) u evropi . Neka doticni resava probleme u svojoj zemlj