Cenio je porodicu i Srbiju, ali je bio strog, prvo prema sebi, pa i prema drugima, disciplinovan i uvek brinuo o njivama i selu, tako potomci opisuju Dragutina Matića, najpoznatijeg srpskog vojnog izviđača koji je prozvan „Oko sokolovo“. Kuća u Kaletincu kod Gadžinog Hana, odakle je 1910. godine otišao u vojsku Kraljevine Srbije i vratio se 1919. godine, rekonstruisana je i vraćen je izgled kao da je Matić i dalje tu. Brojni stariji meštani koji su se okupili na otvaranju spomen-kuće sećaju ga se i kažu da je bio veoma cenjen i voljen.
Uz himnu „Bože pravde“ koju je izveo vojni orkestar iz Niša, vojne počasti i uz prisustvo komandanta Kopnene vojske general-potpukovnika Milosava Simovića, načelnika Policijske uprave u Nišu pukovnika Jovice Stojmenovića, predstavnika Kopnene vojske, policije, predstavnika Opštine Gadžin Han i Grada Niša, sveštenstva, potomaka, prijatelja, meštana i poštovalaca, otvorena je zavičajna kuća Dragutina Matića, koju su direktni potomci ustupili Opštini.
Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine, kada je otišao u Beograd na odsluženje vojnog roka, pa do kraja Prvog svetskog rata. Učestvovao je u oba balkanska rata i u svim važnijim bitkama Prvog svetskog rata – bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke i tako je i nastala fotografija „Oko sokolovo“ koja je obišla svet.
Dragutinov potomak Živorad Matić pamti dedu kao veoma strogog čoveka, veoma disciplinovanog, i čoveka koji je znao šta da radi.
Sa 70 i nešto godina je bio predsednik sela, on je doveo vodu koju selo sada koristi. Bio je u vojsci u konjici i jahao je u rame uz rame sa knezom Pavlom. Pitali smo ga često „deda, kako je bilo sve to“, a on nam odgovarao „davno to beše, dete, zaboravio sam“. O ratu nikada nije želeo da priča, ali je uvek govorio „budite pametni i svesni, imate samo jednu državu, imate samo Srbiju“ – priča sa suzama Žika Matić.
Deda je bio veliki junak, priča Žika Matić.
Bio je pobažan, praznik poštovao, nije mogao da se počne obrok dok ne sedne u čelo i kaže „Bog nas blagosiljao, izvolite jedite“. Kao čovek, porodicu je izuzetno cenio, ali je bio strog, prvo prema sebi i prema svima. Bio je cenjen u selu, svi su ga poštovali. Sa 80 godina je i dalje gledao svaku svoju parcelu. Deda je bio veliki junak, sa ponosom nosimo prezime Matić – dodaje Žika Matić.
Mnogo mu je žao, kako kaže, što u kući nema odlikovanja, gde su dva Ordena Karađorđeve zvezde i tri Ordena Belog orla.
Kada su Nemci došli u selo, baba Kruna je sva vojnička odlikovanja i dokumente stavila u sanduk i zakopala u pesak pored obližnjeg potoka. Međutim, pala je velika kiša i odnela sanduk sa svim, a nismo uspeli nikad da pronađemo – kaže Matić.
U kući su i dalje kreveti, orman, sto, ognjište, fotografije, burad i sve što je Dragutin koristio, a njegova praunuka Ljiljana kaže da se malo izmenila u odnosu na ono što ona pamti kao dete.
Ne znate koje su me emocije obuzele. Nedostaje u ovoj kući krevet gde smo spavali, ali je na starom mestu i dalje ikona – kaže Ljiljana.
Stariji meštanin Kaletinca, jedva se kretajući uz pomoć štapa, obišao je suznih očiju kuću i setio se kako su se slavski dani provodili u ovoj kući.
Dragutina je mrzelo da ide pet puta u podrum po rakiju, pa je jednom doneo bure i stavio na sto. Tri dana su tako slavili. Sećam se, kako sam ih gledao kroz prozor druge sobe – rekao je meštanin.
Inicijativu za obnovu kuće podneo je Vlasta Stanisavljević iz Safari kluba Niš, a kaže da će učiniti sve da ova kuća ne bude važna samo selu, nego svima koji žele da nešto nauče, ali i odaju počast velikanu. Ovo otvaranje, kaže potomak Zoran Matić, mnogo znači celoj familiji Matić.
Od 2017. godine se zalažemo za to. Hvala generalu Simoviću i svešteniku Dušanu jer da njih nije bilo, verovatno ne bismo sada bili tu. Nadamo se da će to zaživeti, hvala svima što su se u ovom broju okupili i što poštuju Dragutina Matića – kaže Zoran Matić.
Opština Gadžin Han je iz budžeta za obnovu izdvojila 4,7 miliona dinara, kaže predsednik Opštine Milisav Filipović koji je podelio zahvalnice svima koji su pomogli.
Fotografiju koja je obišla svet, Dragutin Matić je, prema pričama meštana, prvi put video 1965. godine na omotu ploče „Marš na Drinu“ koju mu je Kostadinka Matić iz Niša poslala poštom u Kaletinac.
Krajem decembra 1969. se razboleo, a iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice i umro je 1. januara 1970. godine u svom Kaletincu koji ga i dalje poštuje i ne zaboravlja.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Samo bezboznici, oni koji nipodastavaju junacku Srbiju u toku I Svetskog rata i ovakve junake, mogu dati vozilu, za pogresno parkiranje , ime Oko sokolovo ??? Svi na Zejtinlik, da dozivite katarzu, da vam Tito, Sloba i Vucic ne padaju na pamet ! Ako vam je daleko, imate i u Nisu, tkz, Francusko groblje ! Skorojevici, uzmite,nesto procitajte, mozda je vas predak ucesnik I svetskog rata ?
Ovaj članak govori o drugome i Vas komentar nije na pravo mesto.
И то кажеш ти који пишеш на писму душмана против којих се овај јунак борио?! Како те није срамота?
E, majstore, taj koga si pitao, slagao te je ! Pa,postavi ga na pravo mesto !
„Vjecnaja pamjat“!Za nauka I izor generacijama koje dolaze.