Od hobija napravila porodični biznis

Mlada Nišlijka Ana Šurdilović napravila tašnice za sebe, pa ih je ponudila na Fejsbuku i tako je posao krenuo. Sada sa svojim ocem pravi tašne koje su “osvojile” Srbiju i region.

Ima 27 godina, diplomirala je novinarstvo, ali je pokrenula sopstveni biznis koji nije vezan sa njenom profesijom. Zatim je otvorila firmu „Tašna by Ana Šurdilović“ i zaposlila svog oca Aleksandra i tako pokazala da mladi preduzetnici imaju šansu da, uz finansijsku pomoć različitih fondova, sami kreiraju svoju budućnost.

– Moj tata je diplomirani građevinski inženjer i nakon 15 godina rada u jednoj firmi dobio je otkaz. Nakon toga je radio honorarne poslove, da bismo kasnije došli na ideju da možemo da radimo zajedno. Nas dvoje smo tim iz snova, potpuno se uklapamo, slažemo se u svemu, zajedno odlučujemo šta treba da se radi i ne bih ga nikada menjala – kaže Ana.

Ana je završila novinarstvo na Filozofskom fakultetu, ali nije videla šansu da u svom gradu pronađe posao u struci. Biznis sa tašnicama je nastao potpuno spontano.

– Nikada nisam razmišljala u smeru da bih mogla da postanem trgovac, iako genetski imam predispozicija za to. Spremajući poslednji ispit na fakultetu, uporedo sam pratila dešavanja na svetskoj modnoj sceni i primetila interesantne pismo tašnice. Rešila sam da uz pomoć šnajderke sašijem nekoliko za sebe, a onda mi je palo na pamet da ih ponudim na Facebook-u. Interesovanje je postalo ogromno već prvog dana, a kasnije je sve više raslo, da bi se hobi pretvorio u ozbiljan posao – kaže mlada Nišlijka.

Prvo ulagala svoj novac, ali je tada dobila finansijsku pomoć NVO „Eneca“ koja zahvaljujući evropskim fondovima i donacijama kompanije „FIlip Moris“ podržava pokretanje malih i porodičnih biznisa.

– Novac koji sam na početku ulagala je bio simboličan jer sam kupovala na sitno i nije mi trebalo mnogo. Kako je broj narudžbina rastao, tako sam ulagala sve više i više. Nakon godinu dana samostalnog ulaganja, videla sam konkurs koji su organizovala „Eneca“. Konkurisala sam i dobila dve profesionalne mašine za šiće u vrednosti od 200.000 dinara. Mašine su odlične i već sada ne mogu da zamislim kako sam bez njih mogla – kaže Ana.

Sama priznaje da se toliko „srodila“ sa tašnicama, da ne bi mogla da zamisli da pređe na nešto drugo.

– U potpunosti sam se pronašla u ovom poslu i volela bih da se time bavim celog života. Zaista se može reći da sam „posvađana“ sa iglom i koncem. Na sreću, moj tata je lako naučio ovaj zanat i sada on šije, a ja radim sve ostalo. To sve ostalo je jako širok pojam u koji spada primanje porudžbina, popunjavanje formulara za slanje, zatim slanje, praćenje paketa, kupovina i naručivanje materijala, praćenje trendova kako bih saznala šta je moderno… – pojašnjava Ana Šurdilović.

Da bi opstala na tržištu “Tašna by Ana Šurdilović” mora da prati trendove.

– Trudimo se da stalno uvodimo nešto novo. Imamo dosta kreativnih ljudi oko sebe, to su članovi naše porodice, naši prijatelji… Moje radno vreme je neograničeno, tako da u toku dana provedem i po 15 sati radeći, što mi nije teško jer mi zaista sve to pričinjava zadovoljstvo – dodaje Ana.

Planovi Šurdilovića su da počnu da prave tašnice raznih oblika.

– Već smo nekoliko modela napravili i naišli na oduševljenje mušterija. Za sada nam nisu potrebne dodatne mašine, ali ko zna, možda vremenom proširimo tržište, pa zaposlimo još nekoga da nam pomaže – ističe Ana.

Ima mnogo mladih koji se bave izradom ručnih radova, ali se retko ko usudi da otvori firmu.

– Moji porezi i doprinosi nisu zanemarljivi, a iznose više od polovine prosečne srpske plate. Zato mi je jasno da je ljude strah da se registruju. Volela bih da se država pozabavi tim pitanjem i da zaista pruži više mogućnosti ljudima koji žele da se samozaposle. Moja preporuka tim ljudima je da traže konkurse poput ovoga za koji sam se ja prijavila, jer je to najbolji način da se započne posao – kaže Ana Šurdilović.