Od kraja 2019. žrtve porodičnog nasilja dobijaju besplatnog advokata

Novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći omogućiće svim ženama besplatnog advokata i svaku vrstu podrške u sudskim sporovima protiv nasilnika, a ova reguativa stupa na snagu krajem 2019. godine.

S obzirom na to da civilne organizacije koje se bave ženama ističu i nedostatak pravne podrške žrtvama nasilja, ovo bi mogla da bude pozitivna mera. Direktorka niške Sigurne kuće kaže da će to svakako olakšati ženama koje su preživele nasilje, a nisu boravile u ovoj ustanovi i samim tim dobile podršku.

Žene koje su pretpele nasilje često su bez posla, a i da rade, objašnjava Šćekićeva, preveliki teret bi bilo za njih da plaćaju advokate.

Mi nismo mogli da pružamo usluge pravnog savetovanja jer to radi Centar za socijalni rad u okviru čije je to delatnosti. Realno, one su i do sada imale to besplatno, što se tiče žena iz Sigurne kuće. Ukoliko se to odnosi na sve žrtve nasilja, nisu sve u Sigurnoj kući mnogo će da znači, veliki broj njih je bez posla i nisu u mogućnosti da plate. Čak i mi koji radimo nismo u stanju da platimo takve stvari – navodi Šćekićeva.

Od sledeće godine, kada počinje primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, usvojenog na Vladi u septembru 2018, žrtve porodičnog nasilja imaće i ovu vrstu podrške, navode u Komitetu pravnika za ljudska prava – JUKOM.

Suština je u tome da će žena koja je žrtva porodičnog nasilja moći da se obrati opštini u kojoj stanuje sa zahtevom za besplatnu pravnu pomoć, a ukoliko nadležni organ oceni da ona ispunjava uslove, dodeliće joj advokata o trošku države i jedinice lokalne samouprave – navodi Milena Vasić iz JUKOM-a.

Iz JUKOM-a navode da je od 2006. godine kada je donet Ustav Srbije koji je predvideo obavezu da se zakonom uredi besplatna pravna pomoć, dosta izgubljeno u nedostatku ovog zakona. Naročito su zbog toga ugrožene, između ostalih, i žene sa juga Srbije, gde ne deluje puno organizacija civilnog društva, naročito onih koje pružaju besplatnu pravnu pomoć.

Ulogu pružaoca besplatne pravne pomoći preuzele su organizacije civilnog društva, ali zbog ograničenih resursa i činjenice da ove organizacije nisu ravnomerno raspoređene po čitavoj Srbiji, ostali su delovi Srbije u kojima žene nisu imale kome da se obrate za besplatnu pravnu pomoć – dodaje Vasićeva.

Dodaje da je i JUKOM na razne načine pomagao ženama koje su preživele nasilje – od zastupanja na sudu, preko pisanja podnesaka, urgencija, molbi, pravnih saveta. Efekat novog Zakona, ipak, mogu da ocene tek nakon što bude počeo da se primenjuje.

Nadamo se da će postojeći mehanizam predviđen novim zakonom biti delotvoran i dovoljan da omogući efikasnu i kompletnu pravnu pomoć žrtvama porodičnog zakona, ali konačnu ocenu možemo dati tek kada sam zakon počne da se primenjuje – dodaje.

Da će efekat ovog zakona, ne samo na žrtve nasilja, nego na sve građane Srbije, moći da se vidi tek nakon početka njegove primene stava je i Ana Saćipović koja vodi organizaciju Osvit u okviru koje postoji i pravno savetovalište za žrtve nasilja, a imaju i memorandum o saradnji sa nekoliko advokatskih kancelarija koje zastupaju žene. Iz njihovih iskustava u radu sa ženama žrtvama nasilja, kako je ranije rekla Saćipovićeva, one često odustaju od krivičnih prijava protiv nasilnika, nakon što isteknu privremene hitne mere koje se izriču protiv njih.

Inače, obezbediti da žrtve nasilja pod olakšanim uslovima dobiju besplatnu pravnu pomoć istakle su i Nevena Petrušić, Natalija Žunić i Vida Vilić koje su istraživale sudske postupke protiv nasilnika.

Podsetimo, njihovo istraživanje je pokazalo da je u postupcima protiv nasilnika sud navodio mnogo više olakšavajućih u odnosu na otežavajuće okolnosti, pa i to što je nasilnik magistar umanjuje kaznu.

U saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (JUKOM)