Odbor za ljudska prava Vranje: Verovati ženama koje prijavljuju nasilje

Samo tokom prošle godine je 100 žena pozvalo SOS telefon Odbora za ljudska prava Vranju i zatražilo podršku i pomoć, rečeno je na tribini Odbora “Zašto je važno prijaviti partnersko nasilje” održanoj preko Zoom platforme. Problem nasilja nad ženama nije nešto što treba da ostane u četiri zida, a razlozi zbog čega ga žene ne prijavljuju su najrazličitiji, zaključak je tribine na kojoj se govorilo i o stereotipima vezanim za nasilje, ali i prevenciji ove društvene pojave.

Broj žena koji se obratio za pomoć u poslednjih godinu dana samo potvrđuje činjenicu da nasilje eskalira u kriznim situacijama kakva je i pandemija, smatra Suzana Antić Ristić iz Odbora za ljudska prava i dodaje da je nasilje nad ženama generalni problem celog društva.

Nasilje nad ženama utiče na sve njene segmente života, na prvom mestu na zapošljenost, jer žena teže dolazi do posla jer je konstantno umorna i bezvoljna. Utiče i na zdravlje žena, jer je zdravstveno stanje onih koje su akutno izložene nasilju potpuno promenjeno, nemaju vremena ni volje ni da idu ni na redovne preglede, a kamoli na prevntivne. Ujedinjene nacije imaju dobru definiciju – da razvoj svakog društva zavisi od stepena nasilja nad ženama, jer ono zaustavlja rast društva – kaže Antić Ristić.

Žene ne prijavljuju nasilje iz najrazličitijih razloga, objašnjava, jer je svaki slučaj individualan i svaki nasilnik je drugačiji, a uglavnom trpe nasilje zbog nesigurnosti, straha ili zato što su ekonomski zavisne od nasilnika, a nemaju podršku porodice i okoline.

I Olivera Kurtić Idić iz Udruženja “Sastipe” smatra da je ekonomska nezavisnost jako bitna za ohrabrenje žena da ne trpe partnersko nasilje. Ona kaže da je nasilje nad ženama u romskoj populaciji dosta izraženo jer oni žive u okruženju u kom su glave porodice svekar i svekrva, a onda bračni drug.

Mi smo žene dvostruko diskriminisane, zato što smo žene i zato što smo Romkinje. Nevladine organizacije u Srbiji se bave ovim problemom, tako da su mlađe generacije malo iznad nas, vidljivije su i žele da se izbore za svoje mesto u društvu. Svaka od njih bi trebalo da bude ekonomski stabilna, a to znači da treba da idu u školu, da budu obrazovane, da znaju šta žele od svog života, da se zaposle, zarađuju same za sebe. Nećemo moći potpuno da iskorenimo ovaj problem, ali idemo ka tome da budemo sve vidljivije, kada je u pitanju nasilje nad ženama – kaže Kurtić Idić.

Ona podseća i da dečiji brakovi nikada nisu bili deo romske tradicije, ali da ugovoreni jesu, a da toga još ima u nekim zabačenim selima.

Iz Odbora za ljudska prava Vranje naglašavaju da društvo mora da veruje svakoj ženi koja prijavi nasilje, a da je isto tako bitno da im veruju i institucije – Policija, Centar za socijalni radi i tužioci, što, kažu, često nije slučaj, makar na jugu Srbije.

Mi smo počeli da radimo evidenciju prijave nasilja u porodici, jer sumnjamo da mnogi slučajevi ne uđu u evidenciju od strane ljudi koji tamo sede i treba da rade svoj posao. Moraju da veruju ženi i da brzo, aktivno primenjuju zakone i da pređu sa minimalnih, na maksimalne kazne. Minimalnim kaznama oni miluju nasilnika i daju mu signal ’Burazeru, samo nastavi’. Pored toga, veliki je problem i kada u institucijama rade ljudi koji svoj odnos prema ženi, koji donose iz svojih porodica, prenesu na radno mesto. Mi smo imali tužioca koji je imao nedopustivi stav prema ženama i one su, prema njemu, potpuno u drugom planu – kaže Antić Ristić.

Ona dodaje i da nadležni često ne dozvoljavaju da ti predmeti odu u javnost i da često zabranjuju ženama da zovu SOS telefon, kako se ne bi znalo šta se u toj zajednici dešava.

Antićeva je upozorila i na to da je dug ostanak u nasilničkoj porodici tiho ubistvo žene i dece i da tako žene koje imaju hrabrost, samopouzdanje i polet, postaju senka.

Žene iz Vranja, Bujanovca, Preševa, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada i Trgovišta partnersko nasilje mogu da prijave besplatnim pozivom SOS telefona na broj 0800 001 017.