Odlomci jevanđelja svedoče o svrljiškoj prepisivačkoj školi

Svrljiški odlomci jevanđelja nastali u 13. veku, a potom pronađeni 1866. godine u crkvi u selu Izvor, pokazuju da su osim u Resavskoj školi  neki monasi i prepisivači radili u okolini Svrljiga.

Odlomci jevanđelja po Mateju pisani su u Svrljigu 1279. godine i sastoje se od 11 pronađenih pergamentnih listova. Jedan su od 5 najstarijih tačno datiranih dokumenata iz 13. veka koje Srbija ima.

Svrljiški sveštenik Strahinja Eraković kaže da je jevanđelje sadržalo najverovatnije oko 200 strana, ali i da nesumnjivo dokazuje da je Svrljig bio jako važno mesto u istoriji, da je imao mnogo kulturnih ustanova u srednjem veku, kao i da je neosporno postojanje bar neke vrste prepisivačke škole na ovom području.

Ispod starog Svrljiga postojala je isposnica, kao i ispod starog Rasa gde su se prepisivači molili i postili, pa pristupali prepisivanju. Ti ljudi, a govorimo o 13. veku, morali su ne samo da budu pismeni, već da imaju gramatičko znanje, da prepisuju i prilagođavaju rukopise na dugo pripremanim listovima kože i u to vreme nije smelo biti grešaka, što dosta govori o razvijenoj kulturi ovoga kraja u to doba – kaže Strahinja Eraković.

Karakteristično je što se jevanđelje svrstava u srpsku redakciju, međutim ne isključuje se mogućnost kulturološkog uticaja bugarske redakcije. I sveštenik Strahinja Eraković napominje da do razgraničenja jezika dolazi tek u 14. i 15. veku.

Zanimljivo je to da se u odlomcima prepoznaju dva rukopisa, a sastoje se iz tri dela: odlomak tetre i dva odlomka aprakosa.

U zapisu, navodi se u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, stoji da je jevanđelje za popa Radoslava pisao Vojsil Gramatik.

U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, ja sluga božji Kostandin Čatac, a zvani Vojsil Gramatik, napisah ove knjige svešteniku Georgiju, a zvanom popu Radoslavu, u gradu Svrljigu, za vladanja cara Ivaila, i u vreme episkopa niškog Nikodima, godine 6787 (1279), indikta sedmoga, kada Grci opsedahu grad Trnovo. Molim vas oci i braćo, do koga dođu ove knjige, čitajte ispravljajući ih, a mene grešnoga ne prekorevajte već pre blagosiljajte, da i vama Bog oprosti i Presveta Njegova Mati amin amin amin – piše u zapisu na zadnjoj strani.

---

Listovi pergamenta skriveni u tronu

Do otkrića pergamenata došlo je sasvim slučajno. Naime, kada je trebalo na mestu stare crkvice u selu Izvor sagraditi novu crkvu, u vladikinom tronu krajem 19. veka pronašao ih je sveštenik Filip.

Kada su odlomci pronađeni, tadašnji okružni načelnik Naumović naredio je, kako se navodi u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, da se ti listovi sačuvaju „dok neka učena osoba, koja poznaje te starine, ne dođe u taj kraj“.

Te 1866. godine dobio ih je na poklon redovni član Srpskog učenog društva Milan Đ. Milićević koji je tada boravio u svrljiškom kraju, a koji ih je predao tom društvu. Štampani su iste godine u 20. “Glasniku” Srpskog učenog društva pod nazivom Svrljiški odlomci jevanđeljija i zapis od 1279. godine.

Ovi odlomci, osim što ukazuju na veoma veliki značaj samog Svrljiga u to doba, povezuju se i sa postojanjem 4 otkrivene ranohrišćanske crkve na prostoru sela Varoš i Niševac, preciznije oko Banjice.

Po pretpostavci dr Sretena Petrovića, autora knjige Uspon Svrljiga, upravo tu su mogli biti napisani odlomci jevanđelja.

U mnogim bitkama i ratovima, kulturno i istorijsko blago sklanjano je od raznih najezdi osvajača, pa otuda ubeđenje da su pergamenti preneseni u crkvu u selu Izvor gde su i pronađeni 1866. godine.

Iako su Svrljiški odlomci jevanđelja više puta proučavani u naučnim krugovima, može se reći da se niko nikad nije ozbiljnije bavio njihovim povezivanjem sa preciznim lokacijom nastanka na području Svrljiga.

U razgovoru sa svrljiškim sveštenikom saznajemo da, pored jevanđelja, postoji oko 4.000 rukopisnih ćiriličnih knjiga iz srednjeg veka, počev od 9 i 10. veka. Međutim, jako mali broj tih knjiga nalazi se u Srbiji, već su širom sveta, najčešće u privatnim zbirkama.

Svrljiški odlomci jevanđelja čuvaju se u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i pitanje je da li će se i kada vratiti u mesto gde su nastali i pronađeni. Naime, Svrljig nema muzej u kome bi bili čuvani pod posebnim uslovima, ali bi on svakako uskoro trebalo da bude izgrađen.

---

Svrljig bio poznata srednjovekovna župa

I u knjizi Uspon Svrljiga dr Sretena Petrovića navodi se da je Svrljig u verskom pogledu bio poznata župa u srednjem veku. Petrović u svojoj knjizi citira Milana Đ. Milićevića kome su poklonjeni odlomci jevanđelja.

Najviše škole ima, dakle, srez timočki, a najviše bogomolja srez svrljiški – navodi Milićević.

Svrljiška župa navodi se i u geografskom spisku župa i gradova koji se nabrajaju u poveljama vizantijskog cara Vasilija II od 1019-1020. godine, što je detaljnije opisao Milan Kostić u Glasniku, u tekstu „Grad Svrljig“ iz 1970. godine.

Ipak, s obzirom da su Svrljiški odlomci jevanđelja više puta proučavani u naučnim krugovima, počev od njihovog pronalaska i objavljivanja, pa sve do obrade svrljiške Etno-kulturološke radionice u knjizi Svrljiški odlomci jevanđelja, slobodno se može reći da su potpuno istorijski, naučno i jezički obrađeni, ali da se niko nikad nije ozbiljnije bavio njihovim povezivanjem sa preciznom lokacijom nastanka na području Svrljiga i niko ih nikada nije razjasnio i „doneo“ običnom narodu sa ovih prostora koji bi lakše razumeo, njih i njihov značaj za ovo područje koje nesumnjivo obiluje i bogatom kulturnom istorijom.