Oficirski dom kroz vekove – od kafane do zaštićenog kulturnog dobra

Nekada davno kafana, potom oficirska menza, u Prvom svetskom ratu centar diplomatije, u skorije vreme mesto okupljanja omladine, pa zapuštena zgrada i, konačno, mesto održavanja različitih važnih događaja – zgrada Oficirskog doma na nišavskom keju menjala je svoju namenu kroz vekove, a osamdesetih godina stavljena je pod zaštitu države.

Priča počinje krajem 19. veka kada se oko konaka kralja Milana, gde se sada nalaze hotel „Park“ i sedište gradonačelnika, gradila kafana. Prema rečima istoričara Vladimira Jovanovića, tu je bio centar svih dešavanja.

Niški ugostitelj Milan Raponja osmislio je projekat za svoju kafanu i to je bila kafana i restoran „Bulevar“, baš u ovakvom obliku kakav je danas Oficirski dom. U kafani se skupljala tadašnja elita samog grada, ali nije to bila klasična kafana gde se jelo i pilo, tu su se dešavala i mnoga kulturna dešavanja, prvi koncerti, prve pozorišne predstave – kaže Jovanović.

Početkom dvadesetog veka, dodaje, vojne vlasti su otkupile zgradu od vlasnika i tada je ona izrasla u oficirsku menzu, a oficiri su do nje dolazili kaldrmom, kroz Ulicu Orlovića Pavla, i mamili poglede devojaka.

Dok još nije bilo asfalta, te ulice su bile pod kaldrmom i tu su živele neke bogate porodice i bogate udavače. Oficiri su namerno, kada su kretali ka menzi da jedu, spuštali svoje mačeve malo naniže da bi grebali onu kaldrmu i, kada to krene da zvecka, udavače su izlazile na prozor, kao da gledaju da l’ je lepo vreme. Žene vole oficire – priča Jovanović.

Prvi svetski rat doneo je Oficirskom domu novu namenu, te je tada, kaže istoričar, postao sedište Narodne skupštine.

Tokom zasedanja Narodne skupštine raspravljalo se o ratnim ciljevima, o tome da li je potrebno praviti jednu veliku državu Južnih Slovena. Jake diplomatske aktivnosti koje su se tu vodile donele su Nišku deklaraciju i Rezoluciju, koje su kasnije bila osnova za stvaranje velike Jugoslavije – objašnjava Jovanović

Nakon ratova, kaže, ova zgrada je postala mesto za različite aktivnosti, te su se zbog odgovarajuće veličine i dobre akustičnosti u njoj organizovale i proslave, veselja, svadbe i koncerti narodne muzike.

U jednom trenutku, pri renoviranju kuće za venčanje, tu su se dešavala i venčanja. Tako da je oduvek imala neku namenu u službi grada – navodi Jovanović.

Nakon 130 godina postojanja, Oficirski dom je danas jedno od glavnih mesta za kulturu.

Osamdesetih godina dvadesetog veka prepoznat je kao kulturno dobro od velike važnosti, pod zaštitom države. Posle nekih dvadesetak godina tavorenja ove zgrade i propadanja, od pre par godina je ponovo rekonstruisana i u službi je kulturnih dešavanja – zaključuje Jovanović.

Starije generacije sećaju se mladalačkih dana kada je u Oficirski dom radio kao diskoteka, a saznanje da je ova zgrada imala i tu namenu za mlade je iznenađenje. Oni govore o ovom kulturnom dobru kao zapuštenoj zgradi sa polupanim prozorima, za koju su jedva čekali da bude obnovljena.

Istorija se kroz tri veka menjala, ali je Oficirski dom uspeo da preživi svaku promenu, te danas važi za jedno od glavnih mesta kulture i važnih događaja u Nišu.