Glavni izvori štetnih PM čestica u Nišu su auspusi i dimnjaci, i te čestice uvek su povećane u zimskim mesecima loženja, kaže direktor Instituta za javno zdravlje Miodrag Stojanović. Za smanjenje aero-zagađenja, što je dugotrajan proces, Stojanović predlaže i da autobusi na struju zamene postojeće u niškom javnom prevozu.
Za aktuelnu zabrinutost građana za povećane vrednosti PM čestica, direktor Stojanović navodi da treba pratiti godišnje prosečne vrednosti koje su u normali, a ne dnevne. Sistematsko praćenje ipak predlaže kao jedno od rešenja, ali preporučuje gradskim vlastima da treba uzeti u obzir i potencijalno aero-zagađenje prilikom izgradnje stambenih, zelenih i industrijskih zona.
PM i aero-zagađenje nije stvar koja može da se reši prekosutra. Nije ovo problem grada, već celog sveta, plaćamo cenu razvoja – kaže Stojanović.
Gasifikacija je jedno od rešenja, ali je gas skuplji od drva i uglja, objašnjava Stojanović, pa se građani opredeljuju za ono što je jeftinije, ali za vazduh štetnije. Doktor je dodao i da merenja stanice Instituta pokazuju da nema olova i teških metala u vazduhu.
Ono što Nišu ne ide na ruku jeste i geografski položaj i ruža vetrova, pa kad je brzina vetra manja, koncentracija PM čestica je veća.
U tenderima za gradski prevoz uslovi treba da budu stroži za emisiju gasova, da autobusi rade na struju bilo bi idealno rešenje – kaže Stojanović.
Ipak, nije samo saobraćaj problem u Nišu. Amelija Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu navodi da je Nišu neophodan katastar zagađivača, dobar monitoring kvaliteta vazduha i informisanje javnosti. Treba pratiti i ugljen-monoksid jer je ta supstanca vrlo toksična, ali i drugačije rasporediti merne stanice.
Trenutni raspored mernih mesta ne odražava stvarno stanje koncentracija. Ukoliko bismo imali jednu adekvatnu mređu monitoringa, mogli bismo da očekujemo da stanje kvaliteta vazduha bude i nešto negativnije nego što je sada – kaže Đorđevićeva.
Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Krstić kaže da Grad redovno meri kvalitet vazduha mernim stanicama u Institutu za javno zdravlje, Osnovnoj školi „Sveti Sava“ i Kameničkom visu.
Precizni podaci o zagađivačima ne postoje, a kako kaže Krstićeva, problem je i što se mnoge ustanove greju na lož ulje, mazut i ugalj.
Pored postojećih, postavljene su i još 2 merne stanice, kod Narodnog pozorišta i Ureda.
Sekretarka Krstić zaključila je da Niš i nema industriju, pa je najveći zagađivač saobraćaj.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Blago nama.A savetuju boravak na čistom vazduhu.Došli smo da kraja . . .
Reakcija je očekivana mada ne bih rekao da nije u pravu po obe stavke. Da je bilo i ranije i da se ne može rešiti na brzinu. Bukvalno se sada samo na to obratila pažnja. Kada imaš državu u kojoj se još raspravlja o tome da li zakoni važe ili ne, bavljenje ovakvim stvarima kao što je zagađenje je u najmanju ruku smešno. U razvaljenim institucijama je pitanje da li ima nekog ko zna i može da to reši
BRUKA. Trujemo se, a nadlezni cute.
To je zagadjenje nasledjeno od prethodne vlasti…zasto se tada niste bunili?? Kaze sns…
Ok, i?
Koji su sledeći koraci? Šta će i kada Grad učiniti po ovom pitanju?
Komisija? Strategija? Nekakav akcioni plan?
„Treba da“, „trebalo bi“, „Isto je kao pre“, „Štetno je i xy“ – Super, i?
Šta je konkretizacija svih ovih zaključaka (naravno, ono što je u domenu mogućnosti).
– Subvencije za gas?
– Neki filteri recimo?
– Dodatno zelenilo?
Ili jednostavno, tako je-kako je, pa ko preživi, m?
U Srbiji se uvoze dizel automobili koji su zabranjeni u EU i emituju 18x vise stetnih gasova,bitno da je plin poskupeo troduplo.Toplana je isto veliki krivac, zbog skupih energenata i opsteg siromastva ljudi loze sve sto stignu.Sta je bilo sa gasifikacijom, dvadeset godina pricate o tome a nismo mrdnuli sa mrtve tacke?! Sta se desava sa secom gradskog zelenila i divljom gradnjom?!Gde su tramvaji?!
„Sekretarka Krstić zaključila je da Niš i nema industriju, pa je najveći zagađivač saobraćaj.“
Sekretarka, ako vas čuje prepodobni, koji se polomi da otvori 150 stranih fabrika koje zapošljavaju 250.000 ljudi, nadrljaste zbog ove izjave…
Imam predlog da malo ublazimo situaciju. Cim vreme bude lepse da napravimo jednu akciju sadjenja drveca u Nisu i okolini. U medjuvremenu, oni koji su strucni neka naprave planove gde je to moguce i dozvoljeno. Moramo da uradimo to sto pre!
Gde su to nadlezni radili merenja i pisali izvestaj? Na Zlatiboru? Moze se njima na Zlatibor. Mi ostali- gusimo se dok ne crknemo.
Obrazovana i informisana osoba bi predlozila buseve na TNG ili LPG, ko kako više voli. To je pre ostvarivo nego električni.
Zna se šta se dobija u procesu sagorevanja TNG.
Tako je to kad ti partijska knjizica cuva direktorsko mesto.Sve ono sto si iz prakse znao i bio strucnjak sa referencom,moras da zaboravis i pricas kako ti narede.
Drugim recima-ne talasaj,neko drugi ceka da uskoci u tvoju fotelju!
Dajte da posecemo one platane u Cairu i centru grada nicemu ne sluze,dizu asfalt, ptice nam unistise vozila,kao da lete krave kada prodjemo smrad na sve strane….
Da najaurimo ove koji primaju platu kako bi resavali probleme a ne da nam pricaju o bajkama i kad bi bilo sta bi bilo
Nadležni, zašto juče niste smeli gradjanima na oči?
Konačno da čujemo stručno i razumljivo pojašnjenje. Dobro je da još ima direktora koji imaju ciljanu predstavu i spremnost da se mešaju u svoj posao.
Za sve nas koji imamo problema sa plucima zbog zagadjenja, Direktor nam je sada dramaticno olaksao stvari. Ja samo treba mojim plucima da objasnim da nije vazno kakav vazduh sada disu, vec da gledaju godisnji prosek. Mogu samo da zamislim kako je hronicnim pacijentima.
Za sve ovo imam samo jedan citat iz domaceg filma:
“Ljudi, majmun je usao u tenak. Bice katastrofa.”
Ko poznaje ovog Doktora, jasno mu je da smo ga nadrljali kad ovakvi brinu o zdravlju građana. Svako danas radi u javnom sektoru! Jadna nam majka…
Dobro, možda smo mi naduvali situaciju, setite se da do prosle zime merna stanica nije ni radila, tek od ove godine se i meri, do skoro je bila „na popravci“ ako se dobro secam. Istina je da merne stanice nisu idealno postavljene, jedna tacno ispod toplane druga u blizini iste, mislim da fali neka u Panteleju i jedna na Bubnju pa možemo da imamo malo realniju sliku. Ali to ne znači da je čisto!
Kimi, merne stanice su postojale jos 2015 koliko se secam, pa su onda najednom nestale negde februara 2018 kada je situacija bila strasna ali opet malo bolja nego danas. Nije u pitanju gde meriti i nije bitan prosek vec koncentracija u zonama grada gde je najzagadjenije, to sto je bubanj cist je lepo ali to ne utice na kvalitet zivota onih koji zive u tesko zagadjenim delovima.