Oko 1.400 radnika propalih niških firmi potpisalo sporazum, isplaćeno više od 400 njih
Od 18. novembra do 3. decembra sporazum o isplati nadoknade za neisplaćene plate potpisalo je 1.430 radnika koji su radili u propalim društvenim i državnim preduzećima u Nišu. Oko 420 radnika koji su radili u firmama koje su i dalje u stečaju, kako kažu iz kabineta gradonačelnika Niša, dobilo je prvu ratu pomoći, dok će danas biti ona biti isplaćena za 238 ljudi u čijim firmama je stečaj završen. Deo radnika i dalje nastavlja sa protestima, nezadovoljni uslovima, koji su im ponuđeni sporazumom.
Od nešto više od 6.000 radnika koji su na spiskovima za naknadu, tek nešto manje od jedne trećine je potpisalo sporazum sa Gradom Nišom da im se isplate zaostale plate u 4 rate za 4 godine.
Kako kažu u kabinetu gradonačelnika, dnevno sporazum potpiše od 100 do 150 radnika, dok se vreme isplate razlikuje.
Oko 51 milion dinara je isplaćeno za prvu ratu za oko 420 radnika preko Uprave, dok će oko 24 miliona dinara danas biti uplaćeno kao nadoknada za oko 240 radnika preko Centra za socijalni rad.
Kako je ranije rekao gradonačelnik Niša, spiskovi prema kojima se isplaćuje finansijska pomoć nisu potpuni i moraće da se dopune, a za to se čekaju, ističe, podaci iz sudova i od stečajnih upravnika. Napomenuo je i da rešavanje problema radnika ne vidi kao posao koji će se sada završiti i da će on trajati „dok god ima ljudi kojima je potrebna pomoć“.
Međutim, veliki broj radnika nezadovoljan je uslovima koje im sporazumom nudi Grad Niš, pa tako i ne odustaju od protesta. I ovog petka, u 10 sati, biće ispred Gradske kuće u Nišu.
Predstavnik radnika Radosav Spaić napominje da su procene da neće biti više od 2.000 ljudi koji će potpisati sporazum, što znači da zapravo program pomoći nije uspeo.
Ukoliko se to i desi, i program ne uspe, planiramo da prikupljamo potpise za održavanje vanrednih izbora – najavljuje Spaić.
Podseća da su nezadovoljni pre svega jer neće ceo dug biti isplaćen u celosti, već u 4 rate, kao i jer se potpisivanjem sporazuma odriču kamate i sudskih troškova. Zameraju i to što je Program pomoći koji je usvojila niška Skupštine naslednici nemaju pravo na isplatu nadoknade.
Autor:
Jelena Canić Milanović
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
7Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Daj šta daš!
Ne, nego, od lošega dužnika i koš pleve dosta!
Sledeća vest:
u Nišu cene kvadrata stanova prestizu Beograd na vodi.
Pa oni sa ovom crkavicom koju će dobiti na rate u narednih nekoliko godina, neći moći kupiti ni šupu, a daleko od toga da će uticati na cenu kvadrata!
Kakva prevara! Isplata u ratama, bez kamate, bez reklamacije, bez naslednika… Sporazum ima dve strane a sta ce da se desi drugoj strani ako ne ispuni obaveze, jel to pise negde? Naravno da ne. Isplatice prvu ratu i tu je kraj. Ni dinara vise. Pojavice se AV i reci resili smo problem radnika u Nisu dok mu tapsu podanici. Ko je potpisao treba da stavi prst na celo i da se dobrano razmisli.
Narod gladan pa mu i korica nesto znaci!
Isplatom zaostalih zarada radnicima Niša iz druš. i držav. firmi doći će do stavljanja u diskriminatorski položaj u odnosu na radnike iz drugih gradova Srbije kojima zarade nisu isplaćene, pa će uslediti tužbe protiv države zbog kršenja zabrane diskriminacije po mestu prebivališta u istoj i/ili sličnoj situaciji sa zahtevom radi naknade nem. i mat. štete, kao u slučaju ratnih dnevnica iz 1999.g.