Oko 3.000 napuštenih pasa na ulicama, Grad Niš planira prihvatilište i zoo-vrt kod KP Doma

Ukoliko Ministarstvo pravde ustupi parcelu, Grad Niš planira izgradnju prihvatilišta za napuštene pse uz zidine Kazneno-popravnog zavoda, gde bi se kroz rad sa životinjama omogućila i socijalizacija osuđenika. Procene nadležnih su da u Nišu ima više od 3.000 pasa na ulicama, a Grad godišnje izdvaja oko 135 miliona dinara za odštete zbog ujeda. Većnik Svetozar Aleksov ističe da je rešenje u obaveznoj registraciji i popisu vlasničkih pasa, dok udruženja za zaštitu životinja smatraju da azil nije rešenje. U sklopu prihvatilišta planiran je i zoološki vrt, ali sa domaćim životinjama, kako ne bi “imitirali Jagodinu”.

Da bi se problem napuštenih pasa u Nišu rešio, većnik i predsedavajući Radne grupe koja se bavi ovom temom Svetozar Aleksov smatra da je potrebno da se ispune dva uslova – da građani ne izbacuju pse na ulicu i udomljavanje neželjenih pasa.

Smatra da bi time problem bio rešen za nekoliko meseci, čime bi bezbodnost uplašenih građana bio iskorenjen. Takođe savetuje građane da bi umesto donacija za napuštene pse, bolje rešenje bilo udomljavanje.

Prvi zadatak je popis i registracija svih vlasnisničkih pasa, vakcinisanje od besnila, čišćenje od parazita i molba građanima da sterilišu životinje. Humanije je sterilisati životinje, nego izbaciti ih na ulicu. Ako to uspemo da objasnimo građanima, mi smo rešili problem. Građani koji su željni da pomognu, bolje je da udome životinju, nego da daju donaciju od 1.000 dinara kao pomoć za tu životinju. Poželjna je finansijska pomoć, ali je poželjnije da pruže životinji dom, stabilnost, sigurnost, hranu, vodu i zdravsvenu zaštitu – navodi Aleksov.

Za Grad Niš napušteni psi predstavljaju finansijski problem, navodi većnik i kaže da se godišnje za ujede pasa izdvaja iz budžeta preko 135 miliona dinara, dok na ulicama ima između 1.500 i 3.000 pasa. Prema nekim procenama tvrdi da ih ima i više.

Zbog toga su od decembra prošle godine nadležni iz JKP Mediane počeli da kažnjavaju vlasnika pasa koji ih ostave na ulici.

Od decemra do danas kažnjeno je 24 vlasnika i njima su naplaćeni iznosi u zavisnosti koliko je pas boravio u prihvatilištu. Što duže pas boravi to će računi biti veći. Kazne su se kretale od 12.000 do 90.000 dinara. Za razliku od prethodnih godina vlasnici pasa su se vratili po svoje ljubimce, jer nisu želeli da im stižu veći računi. Na ovaj način pokazujemo građanima da moraju da vode računa o svojim ljubimcima i zato je važna registracija svih vlasničkih pasa – rekao je Miroslav Đorđević iz JKP Mediana.

Još jedno rešenje koje Grad Niš preko Radne grupe za problem napuštenih pasa predlaže jeste izgradnja novog, kako kažu, savremenog prihvatilišta. 

Većnik Aleksov rekao je da su pre 10 dana dobili potvrdan odgovor od Ministarstva pravde da su saglasni da parcela od 4 ara kod Kazneno-popravnog doma prenese na Grad Niš. 

Cilj je, kažu, izgradnja savremenog prihvatilište za napuštene pse, u kome bi se kroz rad sa životinjama bila omogućena socijalizacija osuđenih lica.

To je informacija koja je 40% posla, sa Uprava za imovinu priprema materijal Republičkoj direkciju za imovinu, ukoliko daju zeleno svetlo, nakon formalne sednice Vlade i potpisivanja ugovora, parcela bi bila preneta Gradu. Naše želje su da se napravi savremeno prihvatilište sa drugim pratećim sadržajima kao što je mini zoo vrt da deca mogu da vide šta je koza, šta je krava, pernata živina različitih sorti. Ne tigrovi i lavovi da imitiramo Jagodinu – kaže Svetozar Aleksov. 

Nina Krstić iz Udruženja Pit bila je među onim članovima Radne grupe koja se nije složila da izgradnja novog prihvatilišta rešava problem.

Mi smo protiv izgradnje azila jer smatramo da izgradnja i smeštaj pasa ne bi rešio problematiku napuštenih pasa, iz razloga da i sve napuštene pse sklonimo u prihvatilišta, to ne bi trajno rešilo problem jer svakodnevno imamo prihvat novih pasa. Udruženja svakodnevno zbrinjavaju povređene i napuštene pse. Takođe udomi se i veliki broj pasa, ali to je zapravo mali broj, jer građani uvek više žele da kupe kućne ljubimce, koliko god da propagiramo udomljavanje – rekla je Krstić.

Navodi da problem može rešeti poštovanje i primenjivanje postojećih zakona i propisa, gde bi svaki vlasnik morao znati koja su njegova prava, ali i obaveze.

S obzirom da je većina članova Radne grupe na drugom sastanku saznala da je Grad Niš već krenuo sa inicijativom novog prihvatilišta i da se čeka odluka Vlade, upitali su koja je svrha radne grupe, ako su sve ključne odluke unapred donesene.