Iako je takozvana „balkanska ruta“, jedan od puteva kojim su izbeglice i migranti sa Bliskog Istoka i Afrike stizali do Evrope, zvanično zatvorena još pre 3 meseca, migracije kroz Srbiju nisu zaustavljene i u nju, uglavnom ilegalno iz Bugarske preko Dimitrovgrada, dnevno dospe oko 300 migranata.
Na Svetski dan izbeglica, prema procenama nevladinih organizacija, u Srbiji se nalazi nešto manje od 2.000 onih koji u borbi za svoj i život najbližih beže ili od ratova ili od izuzetno loše ekonomske situacije u svojim državama.
U Prihvatnom centru u Preševu ih je stotinak, gde ostaju smešteni pre nego što izraze nameru za azil i odu u jedan od azilnih centara.
Oko 600 ih je u Beogradu, a približno toliko i u šatorima pored 2 tranzitne zone na srpsko-mađarskoj granici u Subotici. Ove tranzitne zone su trenutno jedina mesta kroz koja izbeglice i migranti mogu da nastave put ka Evropi legalno.
Tamo stotine ljudi i dece spava u divljim kampovima bez struje i osnovnih uslova za život i nada se da će se naći u grupi od tridesetak ljudi, koliko ih Mađarska dnevno primi u svoju državu.
Među onima koji, uglavnom pešačeći ili vozeći se sa krijumčarima, stignu u Srbiju su i maloletnici bez pratnje odraslih.
Prema podacima UNHCR-a, 12. juna je šestoro dece iz Avganistana stiglo u Srbiju preko graničnog prelaza Gradina iz Srbije i svi su, prema zakonu, prebačeni u Centar za smeštaj maloletnih migranata u Nišu gde borave privremeno pre nego što izraze nameru za azil i budu prebačeni u centar za azil u Krnjači.
Kako piše u godišnjem izveštaju UNHCR-a, objavljenom povodom Međunarodnog dana izbeglica koji se obeležava 20. juna, u 2015. godini raseljeno je više od 60 miliona ljudi širom sveta.
To znači da je svaki 113. čovek na svetu tražilac azila, interno raseljeno lice ili izbeglica, odnosno da je reč o nivou ugroženosti bez presedana otkad UNHCR postoji.
Poređenja radi, na svetu ima više raseljenih nego što Francuska ima stanovnika, i to kao 22. zemlja na svetu prema populaciji. Čak polovina raseljenih su deca.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
А, ко то контролише у земљи Србији ??