Oni koji su podržali Barbaru traže paralelne institucije za kontrolu medija

Na drugoj javnoj raspravi o budućoj Medijskoj strategiji predsednica Društva novinara Niša i glavna urednica TV Zona Danijela Ivanković tražila da se, zarad, kako kaže, pluralizma i demokratije, formiraju paralelne institucije u odnosu na postojeći Savet za štampu i REM. Zoran Sekulić iz Asocijacije medija kaže da time mediji koji krše profesionalne norme žele da izigraju zakone i propise kako bi lakše dobili pare iz budžeta.

Posle Novog Sada, javna rasprava o budućem krovnom dokumentu srpske medijske scene održana je u Nišu. Pored starih neslaganja oko toga da li država treba da ima vlasništvo u medijima i da li treba osnivati regionalne javne servise, nekim radnicima u medijima smetaju i postojeća regulatorna tela.

Ivankovićeva, urednica televizije u vlasništvu sina direktora BIA Bratislava Gašića, tražila je više samoregulatornih tela, pored već postojećeg Saveta za štampu.

Protiv toga smo da postoji samo jedno samoregulatorno telo. Smatramo da i u duhu demokratije i u duhu pluralizma u ovoj zemlji je sasvim dopustivo i potrebno da imamo više samoregulatornih tela, to se posebno odnosi na elektronske medije – rekla je Ivankovićeva.

Inače, Društvo novinara Niša je organizacija koja je stala u odbranu čuvene Barbare Životić sa Studija B posle lažnog i neprofesionalnog izveštavanja sa beogradskih protesta, uz reči “da način izveštavanja kao i uređivačka politika ne smeju da budu uzrok brutalnog vređanja bilo kog novinara”. Isto udruženje ostajalo je nemo na brojne probleme medija i novinara iz njihovog regiona.

Televizija Zona, čija je Ivankovićeva urednica, nikada nije prenosila saopštenja NUNS o slučaju državnih pritisaka na Južne vesti ili ostale saopštenja o poteškoćama koje u radu imaju novinari sa teritorije koju ovaj medij pokriva.

Zoran Sekulić iz Asocijacije medija i član UO Saveta za štampu usprotivio se ovom predlogu, uz reči da je suština samoregulacije poštovanje novinarskog Kodeksa.

Zalaganje za formiranje paralelnih samoregulatornih tela čitam kao zalaganje za različito tumačenje Kodeksa novinara Srbije. I samim tim, za još manje poštovanje Kodeksa i za još veći broj primera kršenja medijskog Kodeksa, a sve u službi korišćenja toga na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja – rekao je Sekulić.

Dragana Čabarkapa, članica Radne grupe i predsednica Sindikata novinara Srbije, zahtevala je formiranje regionalnih javnih servisa, sa čime se ne slažu članovi Radne grupe Tanja Maksić (Asocijacija onlajn medija) i Zoran Sekulić. Ovo dvoje novinara protive se i aneksima Medijske strategije koji predlažu da država na bilo koji način ostane u vlasničkoj strukturi Tanjuga, Politike i Večernjih novosti.

Sledeće dve javne rasprave biće održane u Čačku i Beogradu, a usvajanje dokumenta na Vladi Srbije, očekuje se aprila ove godine, naveo je predsednik Radne grupe Dejan Stojanović.

Nacrt Strategije možete pročitati na sajtu Vlade RS.