Onlajn predavanje o tome kako danas govorimo srpski
Gde se srpski jezik kvari i kako da ga (sa)čuvamo, kakva je naša odgovornost prema jeziku, kao i o značaju i razumevanju maternjeg, govoriće u petak, 19. februara na predavanju EU info kutka lingvista i antropolog Gordana Đerić.
Povod za onlajn predavanje „Kako danas govorimo srpski“ je Međunarodni dan maternjeg jezika koji se obeležava 21. februara, a organizuju ga EU info kutak iz Niša i Novog Sada.
Najavljuju da će osim o njegovom očuvanju govoriti i o tome koja je veza između jezika i društvene realnosti i kakva je naša odgovornost prema jeziku, kao i mogući pravci očuvanja višejezičnosti.
Tokom predavanja, biće predstavljen i Rečnik suvišnih reči autorke Gordane Đerić, koji je objavljen 2019. godine u saradnji Instituta za evropske studije i izdavačke kuće „Zlatno runo“ iz Beograda. Kako navodi autorka, rečnik pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom, stilom i dobrim ukusom – najavljuju.
Predavanje počinje u 13 sati na Zoom platformi, učešće je besplatno, ali je potrebno prijaviti se ovde.
Predavač je Gordana Đerić, naučna savetnica u Institutu za evropske studije u Beogradu, koja je od 1996. do 2000. godine predavala srpski jezik na Filozofskom fakultetu Karlovog Univerziteta u Pragu. Objavila je više od 80 naučnih tekstova, šest monografskih knjiga i uredila tri tematska zbornika radova.
Inače, Dan maternjeg jezika je generalna skupština UNESKO usvojila 1999. godine, kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, današnjem Bangladešu, kada su protestovali jer njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični, a osnovni cilj obeležavanja jeste da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti.
Autor:
J.A.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
10Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
U Srbiji je preko četrdeset posto odraslih neškolovano ili slaboškolovano -nepismeni, bez završene osnovne i srednje škole. U funkcionalnoj pismenosti nisu mnogo odmakli ni oni sa završenom srednjom. Verujte mi, često komuniciram mejlovima, viberom, telefonski i sl. Mogu vam reći da je tragedija kompletna jer se i visokoškolci ne mogu dičiti svojom pismenošću i „širinom“. Naravno, čast izuzecima!
Politicare na funkcijama da pozovete obavezno. Pocnite od Zorana Babica, preko Ane Brnabic pa ce da se nakupe i ostali koji ne umeju prosto-prosirenu recenicu da sklope a da se pritom ne upetljaju kao pile u kucinu
Pozovite i po nekog direktora fabrika(rudnika) da pojasne pojmove „vorkorder“, „skrep“,“hendlovanje“,loš „vejv“,“ ril“,“solder bols“… i td….Možda im pomognete da pronadju adekvatne termine za gore navedene a čije značenje ni sami razumeju!
Najgori je onaj trend iz Beograda da se gotovo sve reči akcentuju na prva dva sloga. Kómpjuter, jugóslavija, radíjator, némogu (iako su to dve reči).
Kod nas sinisa pavic pravi najgledanije serije u kojima se 80 posto srbije podsmeva govoru nas juznjaka. I govore mi o nekom postovanju maternjeg jezika. Znaci onda pirocanci, vranjanci, leskovcani i ostali koji pricaji svojim jezikom, oni nisu „maternji srbi“? A tek ova politicka korektnost, sutkinja, trenerica, pilotica, vozacica, lovkinja …. cemu sluze ti lingvisti na celu sa onim klajnom?
@Milan : Izvini,možda grešiš a možda i ja grešim ako kažem da je to maternji jezik nas „južnjaka“!Mada se Nišlijski malo razlikuje od južnijeg jezika tj. narečja!U kontaktu sa Crnogorcima , Bosancima, Makedoncima i našim Vojvodjanima, primetio sam da oni govore svojim jezikom /narečjem/ – bez ikakvog ustezanja, nelagode i srama . Ne treba se povoditi za tzv. beogradskim govorom i „akcentovanjem“!
Највише на свету волим свој матерњи језик. У мом случају то је прелеп и пребогат српски језик. И све што је на њему настало и настаје, усмено и записано. Поштовалац сам књижевног српског језика и свих, баш свих његових говора, знајући колико богатство они представљају. Вређа ме, да, вређа, што нас на важност матерњег језика подсећа нека ЕУ или нека тамо страна амбасада. А где су наши Институти?
Nikako.Mi smo srpski jezik izgubili.Pomešali se (bugarski, turski,hrvatski,muslimani, romski )džabe predavanje
Dobro je, ti znas dva padeza ! Takve, kao sto si ti, silom bih naterao da prisustvuju predavanju, da plate i da polazu, da su minimum pismeni !
Nas jugoslovenski jezik govorimo na ogromnoj teritoriji, izmedju Bugarske i Italije, izmedju Jadrana i Madjarske. Svuda isti, svima razumljiv, ali sa bezbroj varijanti koje ga obogacuju i oplemenjuju.