Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić. Ovo je poslednji deo istraživanja iz monografije Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918, pošto su prethodna dva dela Južne vesti objavljivale poslednjih dana.
Nemci su se na dan oslobođenja Niša zadržali na južnoj strani grada. Prethodnički bataljon Moravske divizije je poslednjeg dana borbi (12. oktobra) za razbijanje nemačke spoljašnje odbrane i konačnog oslobođenja Niša izvršio jak pritisak sa Gorice.
U 8.40 časova nova jaka eksplozija je potresla grad. Nemci su digli u vazduh i gvozdeni most na Nišavi ispred ulaza u Tvrđavu, što je značilo da su se, osim snaga koje su se borile na Gorici i Bubnju, ostali povukli na desnu obalu Nišave. Prednji delovi su nakon razbijanja ne tako organizovane odbrane na Gorici oko 12 sati ušli u grad i počeli da gone Nemce prema Pantelejskoj crkvi.
U isto vreme i jedinice 2. puka su probile dobro organizovanu odbranu na Bubnju i pod jurišem, prodrli u grad. Silovito su gonili nemačke vojnike koji su pružali otpor po ulicama. Vojnici su uspeli da spreče neprijateljske vojnike da poruše objekte na železničkoj stanici i tako nanesu još veću štetu gradu i stanovništvu.
Onemogućeno im je da zapale poslednji – drveni most na Nišavi. Nakon jake vatre bili su primorani da gaze reku i spasavaju se kako znaju i umeju. Na taj način je olakšan prelaz svih delova Moravske divizije na drugu obalu i dalje gonjenje nemačkih vojnika, koji su bežali prema Viniku i dalje pravcem Kamenica-Cerje-Miljkovac-Gornja Toponica-Draževac, ka Aleksincu, gde su nameravali da se probiju i spoje sa snagama koje su organizovale novu odbranu u pravcu zapada – na Deligradu.
Srpska vojska im je zatvorila pravac preko Južne Morave. Takođe je onemogućeno uništavanje monopolskog magacina i solare, koji su već bili minirani.
Nemci su isto tako bili tučeni s leđa vatrom građanstva, među kojima su bili i dečaci uzrasta od 12 do 15 godina. Stanovnici su razoružavali demoralisane vojnike i gonili ih prema Panteleju. Ovde su se pored muškaraca isticale i žene, naročito one čiji su muževi ili sinovi odvedeni u internaciju ili bili ubijeni.
Građanstvo se još prvog dana borbi za grad samoorganizovalo, formirajući odred zaštite tako što su ono malo pušaka koje su bile sakrivene od okupatorskih vojnika i vlasti bile podeljene pojedinim ljudima.
Divizijska rezerva je dobila naređenje da niz Kutinsku reku izbije do Niške Banje i dalje do Markovog kalea, gde je i zanoćila. Tako su Niš, koji je zvanično bio oslobođen u podne, čvrsto držale sve jedinice Moravske divizije.
Komandant Moravske divizije je uputio komandantu 1. srpske armije sledeći izveštaj o oslobođenju Niša – sedišta Moravske divizije.
Trupe ove divizije, danas u 12.30 časova, ovladale su Nišem. Desna divizijska kolona naišla je na južnoj ivici varoši Niša na otpor neprijateljskih slabijih delova, koji su ubrzo potisnuti i u njihovom povlačenju razvila se ulična borba po varoši. Leva divizijska kolona izbila je na Nišavu oko 11 časova, a oko 14 časova, sa dva bataljona i 2 brdske baterije izbila i posela Čamurliju.
Povodom oslobođenja Niša, oglasila se i Komanda 1. srpske armije. Nakon oslobođenja grada, na trgu kralja Milana bila je postavljena svečana kapija (slavoluk), u čast oslobođenja grada i skorašnjeg dolaska prestolonaslednika Aleksandra.
Moravska divizija je u borbama za oslobođenje Niša imala 2 poginula oficira, 12 podoficira, kaplara i redova i 22 ranjena. Za vreme istih borbi utrošeno je 58.099 puščanih, mitraljeskih i puškomitraljeskih metaka, 213 ofanzivnih, defanzivnih i tromblonskih bombi, 53 raketa za troblone i pištolje, 799 šrapnela i 407 granata i razornih zrna.
U borbama za odbranu Niša poginulo je 155 nemačkih starešina i vojnika. Sahranjeni su na nemačkom groblju u porti Pantelejske crkve. Njihovi naslednici u novom ratu su ih za vreme okupacije Niša (1941-1944) otkopali i uz najveće vojne počasti sa sahranjenim i isto tako ekshumiranim vojnicima na Starom groblju, transportovali za Nemačku, u Veliki rajh da tamo večno počivaju.
U plen je pored 209 nemačkih oficira, podoficira i redova, prilikom oslobođenja grada srpskoj vojsci dopalo i oko 1.000 neuništenih i ispravnih vagona, nekoliko lokomotiva, veliki broj automobila, ogromna količina naoružanja i municije i 32 topa, od toga četiri ostavljena u Tvrđavi.
U gradu je od jedinica Moravske divizije koje su učestvovale u borbama za njegovo oslobođenje ili se nalazile u rezervi, ostao samo 3. bataljon 3. puka. Vojnici su se razmestili u kasarni 2. pešadijskog puka u Jagodin-mali i u Tvrđavi kao posadna jedinica i zadužena za bezbednost u gradu i davanje straže.
Ovaj bataljon je dobio zadatak da sačeka dolazak jednog bataljona Moravskog puka III poziva (trećepozivce) i da potom uđe u sastav svog puka. Komandu mesta u Nišu primio je pešadijski major Jakov Nenadović.
S nestrpljenjem se čekao dolazak francuske vojske i prestolonaslednika Aleksandra. Dana 25. oktobra, u 9.15 časova, kod Inžinjerijske kasarne, uz povike “Vive les Serb” (Živeli Srbi!) i “Vive le Héros!” (Živeli Junaci!), pojavio se kombinovani odred francuskog generala Šarla Tranijea.
Nedugo zatim, iz pravca Leskovca, u pratnji vojvode Živojina Mišića, stigao je i prestolonaslednik i budući kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. U popodnevnim satima, došla je i prva grupa interniraca i ratnih zarobljenika iz Bugarske.
Nedelju dana kasnije, na vest da je Beograd oslobođen, nastalo je veliko narodno slavlje. Rat se bližio kraju, a Niš je lagano počeo da zaceljuje ratne rane, bez 700 najboljih sinova, koji su položili živote za bolje sutra.
Prvi deo teksta „Oslobođenje Niša u Prvom svetskom ratu: Kako su Nemci branili grad“ možete pročitati ovde, a drugi deo “Oslobođenje Niša u Prvom svetskom ratu: Borbe za oslobođenje grada” ovde.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Moja unuka je peti razred i NIJEDAN JEDINI PUT ZA SKORO PET GODINA IM NIKO U SKOLI NIJE POMENUO OVAJ DATUM,A KAMO LI DA IH ODVEO DO SPOMENIKA.Sva sreca za nju,da je ovo mogla da nauci kod kuce.Napravite anketu na ulici medju mladjom populacijom i videcete koliko mladi ljudi ne znaju nista o OSLOBODJENJU SVOGA GRADA.Cast izuzecima,ali deca nisu kriva.