Osmi rođendan „Južnih vesti“

Tekstom o manipulacijama na niškom Aerodormu, koji je dobio nagradu NUNS za istraživačko novinarstvo, pre 8 godina i formalno je „počeo život“ Južnih vesti na medijskom nebu Srbije. Prošle godine ista nagrada je zamalo ponovo otišla u ruke novinara ovog medija – za istraživanje spornih tendera kojim je Ministarstvo za rad obnovilo svoj vozni park.

Iako su Južne vesti neformalno počele sa radom 13. avgusta 2009. godine, prvi tekst o manipulacijama na niškom Aerodromu, koji je “pustio u etar” tadašnji šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a Đorđe Padejski, označio je i zvanični početak rada ovog medija.

Kritičko izveštavanje i istraživanja o raznim zloupotrebama para građana, kao i malverzacijama u javnom sektoru su i danas ono na čemu ovaj medij insistira.

Kako kaže zamenik glavnog urednika Aleksandar Stankov, prethodnu godinu, osim toga što je u redakciji stasalo nekoliko mladih novinara, obeležilo je i veliko istraživanje spornih tendera za nabavku službenih vozila Ministarstva rada, u vreme dok je ministar bio Aleksandar Vulin.

Koliko su naša pisanja bila tačna potvrđuje i činjenica da je Agencija za borbu protiv korupcije konačno, više od pola godine nakon naših tekstova, pokrenula istragu o ovom slučaju. Mi smo se zahvaljujući tim tekstovima, prvi put posle 2010. godine kada smo je dobili, našli u najužoj konkurenciji za nagradu za istraživačko novinarstvo. Naše istraživanje bilo je među 5 najboljih u Srbiji, a u kategoriji onlajn medija smo bili jedini sa lokala – pojašnjava Stankov.

Osim toga, objavljena je i serija tekstova o “bahaćenju funkcionera i mahinacijama u Opštini Pantelej”, ali Stankov ističe da te priče još nisu zanimljive nadležnim institucijama i nada se da je to samo trenutno. (/slika5)

Novinari Južnih vesti su u 2017. realizovali i uživo emisiju o predsedničkim izborima, kada je više od 40 ljudi pripremalo i učestvovalo u izveštavanju u izbornom danu, a vesti na sajtu i celu tročasnu emisiju je te večeri pratilo preko 80.000 građana.

“Kod nas je na prvom mestu uvek bio građanin”

Južne vesti su se za ovih 8 godina postojanja istakle i postale prepoznatljive po pisanju o korupciji, kao medij koji nije podlegao senzacionalizmu, “vidljiv” u celoj Srbiji iako pokriva jug zemlje, ali i kao kredibilan izvor drugim medijima i građanima.

Stankov kaže da u današnjem srpskom novinarstvu i nije teško biti drugačiji, jer se mediji, posebno oni na internetu, uglavnom rađaju kao tabloidi ili se u njih pretvaraju.

Oni koji nas čitaju, a realno sagledavaju život oko sebe i nisu fanatično opredeljeni ni prema jednoj političkoj opciji, sigurno u našem radu prepoznaju profesionalnost, etiku i istinu – dodaje Stankov.

To potvrđuje i činjenica da svih ovih godina maltene nijedan tekst koji je objavljen na Južnim vestima nije demantovan, ističe Stankov, a to nije pošlo za rukom ni onima koji su to pokušavali da urade u emisijama Južnih vesti, jer su se u argumentovanim odgovorima na pokušaj demantovanja vraćali na ono njihovo izvorno – bahatost.

Kod nas je na prvom mestu uvek bio građanin, a tako će biti i ubuduće, koliko god institucije bile zatvorene i za nas i za njih. Nažalost, mislim da nam tek predstoji sve veća nedostupnost informacija od strane nadležnih – zaključuje Stankov.

Glavni urednik sniman iz automobila, pretnje i „saveti“ ne jenjavaju

Južne vesti su takoreći od svog osnivanja, pre svega zbog oštrog pera i otvaranja tema koje bi neki da gurnu pod tepih, bile „trn u oku“ brojnim funkcionerima, pa pretnje, psovke i uvrede nisu retkost. To se, nažalost, dešavalo i tokom 2017. godine.

Početkom prošle godine je nepoznata osoba iz auta koji je bio parkiran u centru Niša kamerom snimala glavnog urednika Južnih vesti Predraga Blagojevića. Iako je slučaj odmah prijavljen policiji, ni 8 meseci nakon toga nije otkriven identitet osobe koja ga je snimala iz automobila „golf 5“, ni pored fotografija i video snimaka.

Ono što je bilo karakteristično svih ovih godina, pa i prethodne, je to što novinari Južnih vesti često dobijaju pretnje, uvrede i “savete” kako bi trebalo da rade. Tako je predsednik Opštine Pantelej Bratimir Vasiljević (SNS) tokom prošle godine ponovo odbio da odgovara na pitanja novinara i nazvao ih je “senzalističkim lažovima”, pa čak i kriminalcima, ali svoje optužbe nikada nije potvrdio, niti dokazao nijednim demantijem ili na neki drugi način.

Nedavno je zamerke na rad, ali i „savete“, imao i poverenik SNS Zvezdan Milovanović koji je rekao da novinari imaju „bolesnu želju za negativnošću“ i ocenio da se bave samo „iluzornim negativnim stvarima koje nemaju blage veze sa životom“ i poručio da se ubuduće bave nečim „što je razložno“. Međutim, ni on nije precizirao na šta konkretno misli i na čemu bazira svoje tvrdnje.

Rad redakcije nije promakao ni predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je novinarima Južnih vesti poručio da nastave da kritikuju Srpsku naprednu stranku “sve žešće, snažnije i sve jače”, da bi mogli da budu još bolji.

Redakciju sa sedištem u Nišu i dopisništvom u Leskovcu, Svrljigu, Vranju i Prokuplju, čine uglavnom mladi novinari, a od 1. decembra 2014. Južne vesti su zvanično dopisništvo TV O2, a od decembra 2015. i televizije Prva.

Međunarodno priznanje

Uz brojne novinarske nagrade dodeljene članovima redakcije, priznanje kvaliteta i kredibiliteta pokazuju i brojne stručne analize najvećih svetskih organizacija.

Tako je Svetska asocijacija medija i izdavača u svom izveštaju „Moderacija komentara: Najbolja iskustva“ 2013. godine deo prakse Južnih vesti uporedila sa medijskim gigantima kao što su BBC, Rojters i Njujork tajms.

Ubrzo nakon toga, nemačka Dojče Vele Akademija je 2014. godine uz RTV Vojvodine označila Južne vesti kao svoje strateške partnere u Srbiji.