Osnovana Akademija strukovnih studija Južna Srbija, sedište u Leskovcu
Spajanjem strukovnih škola iz Leskovca, Bujanovca i Prokuplja, formirana je Akademija strukovnih studija Južna Srbija. Za vršioca dužnosti predsednika Akademije imenovan je profesor Dušan Trajković, a sedište ustanove nalaziće se u zgradi nekadašnjeg Centra za ekonomiku domaćinstva u Leskovcu.
Kako bi se obrazovanje podiglo na viši nivo, ali i bolje kontrolisale finansije strukovnih škola, Vlada je donela odluku o formiranju akademija, kaže Branislav Jeremić, predsednik Saveta za reformu visokih strukovnih škola.
Takva ustanova formirana je i u Leskovcu, a čine je Visoka poslovna škola strukovnih studija i Visoka tehnološko-umetnička škola strukovnih studija iz ovog grada, kao i Visoka škola za vaspitače iz Gnjilana, sa trenutnim sedištem u Bujanovcu i Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija u Prokuplju.
Postojeće škole, kaže Jeremić, izgubiće status pravnog lica i postaće katedre na novoformiranoj Akademiji. O smerovima i broju studenata koje će upisivati i dalje će se pitati matične škole, ali će se odluka donositi na ovoj, višoj instanci. 
Moram napomenuti da neće biti otpuštanja, samo će sve biti pregrupisano. Ideja je da u prvi plan dođu kvalitetni predavači, da se racionalnije troši novac i da postoji veća kontrola rada ovih obrazovnih ustanova – kaže Jeremić.
Dodaje da je sistem sličan onom Univerzitet – fakulteti, samo što Akademija pokriva manje polje nauke i struke.
Studenti će i dalje pohađati časove u postojećim učionicama, a upisi u narednu školsku godinu odvijaće se kao i do sada.
Pored sedišta u Leskovcu, Akademija će imati izdvojena odeljenja u Prokuplju, Bujanovcu i Rekovcu.
Do formiranja Saveta, Akademijom strukovnih studija Južna Srbija upravljaće privremeni Savet koga čine master inženjer tehnologije Slobodan Glišić (predsednik), diplomirani ekonomista Ana Radojević, docent Dejan Antić, Brankica Stamenković i diplomirnai inženjer Ivica Stanimirović.
Inače, reforma strukovnih škola počela je prošle godine, a od 47 škola u Srbiji biće formirano 13 Akademija – 4 u Beogradu, 2 u Novom Sadu i po jedna u Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Užicu, Leposaviću, Kikindi i Kruševcu.
Autor:
B. Antić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
5Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
I ove iz Nisa malo da obuzdate.
Jel ta Akademija za završavanje nekog kalemarskog smera koji su uništili smisao školovanja i diploma. Ako imaš pare, ne mora ni da znaš gde ti je ta strukovna Akademija, bićeš akademski građanin. Takvi polupismeni akademci danas su stigli na red da vode državu!
a šta se postaje tim „strukovnim“ studijama ?
SNS univerzitet!
Ranije su postojali Radnički univerziteti, na kojima se u večernjim satima sticalo zvanje VKV radnika. Ove me Akademije me podsećaju na to vreme, s tim što se tada i učilo, uz velika odricanja i napor polaznika. Sada je sve to devalviralo, toliko, da anegdotski deluje način studiranja i sticanja zvanja „akademski građanin“. Čak i objašnjenje o potrebi postojanja /i reforma/,deluje smešno i bedno.