Osobe sa invaliditetom teško do gradonačelnika

Iako bi trebalo da služi kao primer ostalim institucijama, Gradska kuća u Nišu je skoro u potpunosti nepristupačna osobama sa invaliditetom, ali i ostalim ljudima koji se otežano kreću.

Ako, recimo, osoba u kolicima poželi da nekim poslom poseti gradonačelnika u Ulici 7. juli, ona mora da se prethodno specijalno najavi kako bi se u međuvremenu namontirala rampa na ulazu. Međutim, kako tvrde ovi sugrađani, čak i tada je nemoguće ući u zgradu bez pomoći, jer je rampa suviše strma, a nakon nje, kada se otvore ulazna vrata, slede još dva stepenika. Ipak, kada se već jednom korisnik kolica ili drugih pomagala „domogne“ hola, tu će najverovatnije ostati da čeka prijem, jer nema lifta kojim bi se popeo gore.

– Pre nekoliko godina je nas petnaestak osoba sa invaliditetom imalo prijem kod  jednog od bivših gradonačelnika. Međutim, sve nas su tada morali da nose gore jer on iz nekog razloga nije hteo da siđe i u prizemlju održi prijem – nerado se priseća predsednica sportskog udruženja paraplegičara „Nais“ Aneta Ilić.

Da je pristup ovoj instituciji izuzetno otežan, potvrdila nam je i Dragana Rodić, koja je već 15 godina u kolicima. Ona navodi da uvek ima čuvara i drugih dobrih ljudi, koji joj priđu i pomognu da se popne, ali da se ne treba oslanjati isključivo na ljude ako već postoje zakoni, te da nikakvo rešenje nije „unositi i iznositi nekog“, već da je objekat neophodno adaptirati.

Međutim, nadležni navode da im do sada niko nije uputio pritužbe na račun pristupačnosti Gradskoj kući.

– Osobe sa invaliditetom stalno dolaze u Gradsku kuću, imali smo skoro i sastanak sa njima, pominjali smo rampe po gradu, ali o ovome nije bilo reči. Svaki drugi, treći dan mi se javljaju iz raznih razloga, hvala Bogu, pa pretpostavljam da bi to do sada spomenuli – tvrdi gradski većnik za socijalna pitanja Branislav Ranđelović.

Koordinator Odseka za socijalnu zaštitu Jordan Ivanović, na koga nas je većnik uputio, tvrdi da ova rampa u potpunosti odgovara tehničkim standardima pristupačnosti za potrebe ovih sugrađana.

– Prema podacima kojima raspolažem, ne postoji nikakva arhitektonska barijera do ulaza u hol, kada se postavi ova metalna rampa, jer su se mnoge značajne manifestacije održavale u holu Gradske kuće i do sada nije bilo nikakvih sugestija od strane ovih lica – tvrdi Ivanović.

On pored toga navodi da je unutrašnjost zgrade „značajnija od samog ulaza“, te da je neophodno adaptirati toalete i postaviti lift, za šta, prema njegovim rečima, postoje mogućnosti. Ipak, što se rampi na ulazu tiče, Ivanović smatra da je „nemoguće izvoditi detaljnije arhitektonske radove koji narušavaju izgled ovog objekta, jer je zgrada Gradske kuće pod zaštitom države kao spomenik kulture“.

Ipak, uprkos tome što jeste pod zaštitom države, mogućnosti za adaptaciju ovog objekta postoje, kako su nam potvrdili u Zavodu za zaštitu spomenika.

– Svakako da postoji mogućnost da se uz podnošenje zahteva Zavodu dobije dozvola za postavljanje rampe, bilo mobilne, bilo stalne, jer jedna rampa ne može značajnije da naruši izgled zgrade. Do sada nije bilo nikakvih problema da se ovakvi zahtevi realizuju, samo je važno da se postavljanje rampi i druge vrste prilagođavanja osobama sa invaliditetom odrade prema planu, za svaki slučaj posebno – navode u ovom Zavodu.

Sugrađani sa invaliditetom uglavnom navode primer zgrade Univerziteta kao dobar način rešavanja ovog problema, uprkos tome što je i taj objekat spomenik kulture. Sa bočne strane zgrade je postavljen lift u koji se kolicima ulazi pravo sa trotoara, a postoje i adaptirani toaleti. Nažalost, mnogo je više onih zgrada koje, prema rečima ovih ljudi, ne ispunjavaju ni minimum standarda pristupačnosti.

Aneta Ilić, naša sagovornica sa početka priče, navodi da je advokati često savetuju da tuži određene institucije kojima ne može da priđe, jer je, kao osobu sa invaliditetom, štite Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o zabrani diskriminacije. Međutim, ona se pita kako da ih tuži, kada ni u zgradu Suda ne može da uđe.