
Mamuti, nosorozi, konji i neandertalci nastanjivali su Sićevačku i Jelašničku klisuru, otkrili su arheolozi i antropolozi koji rade u pećinama Pešturina, Mala i Velika Balanica. Kako tvrdi profesor Dušan Mihailović, ove pećine su pravo blago i ko zna šta se još u njima može naći, jer su ovde nađeni treći najstariji ostaci u Evropi.
Mi imamo ostatke stare 500, 300, 100 i 20 hiljada godina. Imamo celu praistoriju Evrope ovde u prečniku od 10 km, imamo nalaze koji su jedinstveni u Evropi. Tako da je ovo jedinstvena prilika da se napravi svojevrsni centar gde bi se turistima, svim zainteresovanim ljudima, studentima, učenicima, široj javnosti predstavilo sve to – priča Mihailović.
Kada sam javio kolegi iz Amerike, koji je poznati arheolog, da smo našli novu pećinu u Jelašničkoj klisuri, koja sadrži ostatke stare između 20 i 15 hiljada godina, on je rekao: Dušane, rekao sam ti da je ovo srpska Atapuerka. Atapuerka je najpoznatije nalazište paleontropološko nalazište u Evropi – priča Mihailović.
Porodica Tošić, koja je arheolozima i pokazala put do pećine, ima ključeve kapija koje su postavljene na ulazima. Dragan Tošić, koji živi u kući najbližoj Balanici do sada se izvežbao pa je, usled čestog druženja sa antropolozima, stekao dovoljno saznanja da bude kustos ljudima koji dolaze u obilazak.
U periodu kada je počelo istraživanje mi smo bili sa profesorom Mihailovićem i maltene smo postali porodica i kućni prijatelji. Dok oni ne rade iskopine, ključevi pećina su kod mene i stalno ih obilazimo zbog ljudi koji bi to mogli da oštete. Dok oni nisu tu imamo razne posete: bili su Beograđani, stranci – kaže Dragan Tošić.
Sa ovim se slaže i Mihailović, koji objašnjava da je ovo dovoljno značajno otkriće, koje ima potencijal da vrlo lako zainteresuje turiste. Potreban je samo kvalitetan marketing i medijska uključenost u nova otkrića.
Taj kulturni turizam i turizam vezan za paleolit je inače u Evropi veoma razvijen i donosi velike prihode, naročito u Francuskoj. Tako da su se stekli svi uslovi da se i ovde pokrene jedan takav projekat – priča Mihailović.
Iako je jasno da Niš nema novac za podizanje velepnih građevina, kakve su napravljene u Francuskoj oko ovakvih nalazišta, pećina u gradu Buž pravi je primer nešto skromnijeg poslovanja. Oko nje je izgrađena mreža pećinskih kućica, koje su pretvorene u muzeje, u kojima su izloženi eksponati.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Konacno
Sićevačku Klisuru već Decenijama Krše i Lome dva Kamenolom … ima li iko Normalan a moćan da zaustavi taj ZLOČIN