Otkrivena grobnica srpskih vojnika iz 19. veka
KURŠUMLIJA- U porti crkve Svetog Nikole u Kuršumliji, gde se već neko vreme obavljaju iskopine, otkrivena je grobnica sa tridesetak lobanja koje su odlično sačuvane i pretpostavlja se da datiraju iz 19. veka.
Prema prvim pretpostavkama, najverovatnije su tu sahranjeni srpski vojnici januara 1878. godine, mesec dana posle prvog oslobođenja Kuršumlije koje je bilo u decembru 1877. godine. Reč je o vojnicima kojima su posle povlačenja srpske vojske Turci odsekli glave i natakli na kolčeve.
Prema rečima diplomiranog turizmologa Radovana Tanaskovića postoji pisani trag da su na ovom mestu sahranjene glave srpskih vojnika poginulih prilikom prvog oslobađanja Kuršumlije.
– Rukovodilac komore srpske vojske Dimitrije Mita Pavlović je zapisao da je srpska vojska posle drugog oslobođenja Kuršumlije 19. januara1878. godine pronašla 24 glave srpskih vojnika i oficira koje su bile nataknute na kolje. To su vojnici i oficiri koji su poginuli prilikom prvog oslobođenja grada, mesec dana ranije – kaže Tanasković
On pojašnjava da je Pavlović zapisao da je u južnom delu porte crkve sahranjeno 35 glava vojnika i oficira srpske vojske, dok je na severnoj strani porte sahranjeni ostali poginuli. Sve se to poklapa sa grobnicom I brojem tela u njoj.
Autor:
N.M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
2Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Eto, i za ovaj projekat kao i za „Čegar“ bi mogli da zatražimo da Turci daju pare za zajednički „memorijalni centar“. Ovo bi bilo značajno za turističku turu „Kako smo i gde tamanili Srbe“.
Genocid ne zastareva…
Turska bi mogla da plati mnogo vise…