Otkud da Hitna bude kod izvorišta „Medijana“ – promenili zonu zaštite, može više da se gradi

Pre dva meseca izmenjen je Plan generalne regulacije Gradske opštine Medijana, a jedna od novina je umanjenje površine zone neposredne i uže sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja “Medijana”. To znači da je povećana zona šire zaštite u kojoj je moguće graditi, a upravo u toj zoni najavljena je gradnja nove zgrade niške Hitne pomoći. Stručnjak sa Instituta za hidrotehniku i vodno-ekološko inženjersvo kaže da izgradnja neće ugroziti izvorište, ako se sve uradi po propisima i nakon toga postoji monitoring tog područja.

Izmeštanje i gradnja nove Hitne pomoći u Nišu pominje se tek od skoro, a kako kažu nadležni, određena je lokacija za gradnju na Bulevaru Medijana, između “Stop šopa” i “Dis”-a, što je zapravo tik do izvorišta “Medijana” koje snabdeva vodom grad.

Da je čudno da je moguće graditi tako blizu izvorišta začudilo je mnoge, ali je prvi korak ka tome učinjen još 14. februara, kada su na sednici Skupštine usvojene Pete izmene i dopune Plana generalne regulacije područja Gradske opštine Medijana.

U tim izmenama jedna od stavki se odnosi i na promene zone sanitarne zaštite izvorišta.

U dokumentu se navodi da je Elaborat o zonama sanitarne zaštite urađen 2017. godine, ali da je 2023. godine urađen Aneks elaborata na osnovu koga je Ministarstvo zdravlja donelo novo Rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta Medijana u Nišu.

Zona neposredne sanitarne zaštite je zona unutar postojeće ograde izvorišta „Medijana“. Uža zona sanitarne zaštite poklapa se sa neposrednom zonom zaštite. U neposrednoj i užoj zoni zaštite ne mogu se graditi ili upotrebljavati objekti i postrojenja, koristiti zemljište ili vršiti druge delatnosti, ako to ugrožava zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu – stoji u novim izmenama Plana.

Sa druge strane, u široj zoni zaštite, koja je sada uvećana, može se graditi, ali i tu treba da postoje određeni uslovi.

U ovoj zoni nije dozvoljeno nekontrolisano deponovanje komunalnog i drugog otpada, lociranje i uređenje deponija čvrstog otpada, deponovanje, skladištenje i transport opasnih materija i materija koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode, izgradnja saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda, površinski i podpovršinski radovi …“ – piše u dokumentu.

Profesor Aleksandar Đukić sa Instituta za hidrotehniku i vodno-ekološko inženjersvo kaže sa je smanjenje površine zone uže i šire zaštite je moguće ako se planira smanjenje zahvatanja voda sa izvorišta ili ako se analizima u elaboratu nedvosmisleno dokaže da izmenjene granice zona ne ugrožavaju kvalitet voda zahvaćenih na izvorištu.

Na pitanje kako gradnja zgrade Hitne pomoći utiče na samo izvorište kaže – ako se sve uradi kako treba, nema razloga za brigu.

Da je u pitanju neka industrija, odmah bi se upalilo crveno svetlo, to bi već bio veliki problem. Ovako, sama zgrada Hitne pomoći ne mora biti problematična, naravno ako se sve uradi po propisima, građevinski radovi budu kvalitetni, uradi se kanalizacija po standardima i naravno uvede sistem monitoringa kojim bi se evenetualno zagađenje primetilo na vreme – objašnjava profesor Đukić.

Ističe da bi granice zona trebalo da budu određene na propisani način – što uključuje obimna ispitivanja hidrogeoloških karakteristika izvorišta i njegovog okruženja i proračuna kretanja i vremena putovanja podzemnih voda, u odnosu na planiranu eksploataciju izvorišta.

---

Stojanović: Kako će se skladištiti medicinski otpad u zoni zaštite?

Na to da je problematična gradnja zgrade Hitne pomoći u blizini izvorišta, ukazala je u emisiji „15 minuta“ Vesna Stojanović, poverenica stranke Srbija centar za Niš, koja kao problem vidi odlaganje medicinskog otpada.

Zone sanitarne zaštite bi trebalo da se šire, a ne da se smanjuju. Ta zona je sada smanjena za oko 1 hektar. Naravno da je potrebna nova zgrada i veći parking, ali zar nije moglo neko bolje mesto naći. Ne bi trebalo taj deo ugrožavati izgradnjom Hitne pomoći, između ostalog i zbog medicinskog otpada – rekla je Stojanović.

Međutim, profesor Đukić navodi da, po propisima, medicinski otpad i ne treba da se deponuje kraj same zgrade, već da se on iz objekta odvozi na lokaciju koja je za to namenjena.

---

Izvorišta se ugrožavaju gradnjom

Inače, u Nacrtu Strategije bezbednosti grada Niša 2017-2020, koji je urađen 2016. godine, ali nikada nije usvojen, ukazuje se na problem zona sanitarne zaštite.

Zone sanitarne zaštite izvorišta „Medijana“ urušavaju se izgradnjom objekata, tržnih centara i sl. Zone sanitarne zaštite izvorišta predstavljaju zaštićenu oblast i trebalo bi da se koriste i održavaju na način koji ne izaziva i ne može da izazove zagađenje vode na izvorištu – piše u ovom Nacrtu.

Ovo izvorište je počelo da se koristi 1937. godine i do 1988. godine je pri punom kapacitetu isporučivalo potrošačima 400 do 550 litara u sekundi, kada je zbog, neadekvatnog i nekontrolisanog odvođenja otpadnih voda iz tehnoloških procesa iz industrijskih kompleksa „EI“-a i „Nisal“-a i stihijske evakuacije upotrebljenih voda u podzemlje u naselju Brzi Brod usled neizgrađene kanalizacije, došlo do kontaminacije jednog dela izvorišta opasnim materijama.

Zbog toga je deo izvorišta isključen, a kapacitet izvorišta smanjen na 150-300l/s. Nakon toga 1994. godine urađena odbrana, izgrađena su dva nova infiltraciona bazena sa bunarima i uključena u sistem. Zatim su izgrađeni objekti za transport, infiltraciju i zahvatanje vode i obavljeni radovi na postrojenju za pripremu vode.

Kako se navodi u dokumentima, izdašnost izvorišta je time podignuta na 600 L/s, ali se ono koristi samo u periodima vršne potrošnje ili kada neko od karstnih izvorišta iz kojih se Niš snabdeva vodom za piće, smanji izdašnost.