„Pakao“ apstinencijalne krize zavisnike odvraća od lečenja
Mučnine, povraćanje, razdražljivost i veliki bolovi u mišićima samo su neki od simptoma apstinencijalne krize u koju upadaju zavisnici nakon što prestanu sa konzumiranjem narkotika i zbog koje često odustanu od lečenja, navodi psihijatar Dragan Vukadinović.
Sam apstinencijalni sindrom, navodi Vukadinović u svom radu “Psihijatrijski, socijalni i pravni aspekti tretmana zavisnika od opijata”, može biti različitog intenziteta, koji zavisi od vrste i količine uzete droge, jačine zavisnosti, kao i “narkomanskog staža”.
Ovaj psihijatar, inače načelnik Odeljenja za narkomaniju Specijalne bolesti za psihijatrijske bolesti “Gornja Toponica” navodi da se prva faza krize javlja 8-12 sati nakon uzimanja droge.
U ovoj fazi osoba ima želju za ponovnim uzimanjem droge, javljaju se napetost, uznemirenost, razdražljivost. Takođe, zenice su proširene, osoba zeva, suze joj oči, kija i koža je naježena. Gubi se apetit, a teško je i da se zaspi – kaže Vukadinović.
Ovi simptomi, prema njegovim rečima, prisutni su i drugog dana od početka kriziranja, ali se pojačavaju, naročito nesanica. Osim toga, javlja se i drhtavica, zavisnik se preznojava, oseća slabost a često ima i dijareju. Javlja se i napetost u mišićima leđa, nogu i ruku.
Krajem drugog dana počinje, navodi on, i treća faza koju uglavnom karakterišu mišićni bolovi.
Zavisnik ne može da se smiri na jednom mestu, stalno je u pokretu, ustaje, hoda, ponovo sed. Sve vreme se žali da se užasno subjektivno oseća, da bolove i krizu više ne može da izdrži, traži drogu, tako da su u ovoj fazi česta odustajanja od pokušaja lečenja i novi recidivi – objašnjava ovaj psihijatar.
Četvrta faza počinje trećeg dana apstinencije i uglavnom je prate svi pobrojani simptomi, s tim što im se pridružuju poremećaj varenja i bolovi u trbuhu.
Prisutni su i povraćanje i proliv, uz jake bolove i grčeve u trbuhu. Smanjuje se telesna temperatura, dolazi do umerenog povećanja krvnog pritiska, kao i tahikardije – dodaje on.
„Mnogi odustanu pre kraja krize“
Koliko će apstinencijalna kriza biti jaka, kaže Vukadinović, zavisi kako od doze koju zavisnik uzima, dužine konzumiranja, tako i od ličnosti zavisnika i ambijenta. Međutim, kako kaže, zbog bolova mnogi ne uspeju da “izguraju” do kraja.
Oni trpe tri ili četiri dana kada su intenzivni bolovi i umesto da istrpe krizu i nakon toga do petog ili šestog dana kada krene to da ih popušta, oni prelome, odu iz klinike i krenu ispočetka – objašnjava Vukadinović.
Kako kaže, apstinenciju zavisnici veoma teško mogu da sprovedu u kućnim uslovima.
Mnogi od njih, navodi, kažu da im je lakše da se sa droge “skinu” u specijalizovanim ustanovama poput bolnice u Gornjoj Toponici, gde je lakše uspostaviti terapiju uz podršku psihologa, socijalnih radnika i psihijatara kao i psihosomatske terapije koju dobijaju.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti pitanjima krijumčarenja narkotika i organizovanog kriminala u našem regionu, s obzirom da on negativno utiče na put pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Niš i južna Srbija se nalaze na važnom raskršću puteva između Bliskog istoka i Evrope. Velika količina narkotika svakodnevno prolazi pored nas.
Kakva je strategija naše države u borbi protiv ovog problema, kako se institucionalno boriti protiv ovih pojava, kakve su prakse zemalja EU u suzbijanju ove negativne pojave i koliki je negativan uticaj postojanja velike količine narkotika i organizovanog kriminala na građane, pokušaćemo da odgovorimo u seriji tekstova posvećenih ovoj temi.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pod hitno uvesti u osnovne skole od 7 razreda ,obavezno testiranje na drogu ,cim se primeti delikventno ponasanje,sa obaveznom merom lecenja,a ne ako to dete hoce da se leci.
Takodje bi uvela i obaveznu meru lecenja i preko 18.g.a ne da naprave krivicnih dela par komada,sa nanosenjem telesnih povreda ,pa ako se slucajno sazna da je droga problem da se uvodi mera lecenja.
Ne bi sva ta omladina imala dostupnu drogu da je Zakon stroziji. Danas svi prodaju drogu,cim pocne da se drogira pocne i sa prodajom. Nikada gore vreme po tom pitanju. I ja sam u haousu oko toga,jos uvek nisam sigurna da li mi je cerka narkomanka,ali naslucujem da jeste. Svi ce mo da izgubimo decu zarad nekih para. Tuga. Potpuno se slazem da treba da se deca testiraju,ali svi su gluvi na to,ZASTO?
Koliko dugo traju te krize? I kako treba odreagovati? Kako pomoći narkomanubkoji želi da se izleči ali ga vuče ta kriza? Ima li ko iskustva?