Papirologija otežava odlazak mladih na studije u inostranstvo

Dok je nekome ko je rođen u Španiji za upis na osnovne ili postdiplomske studije u Italiji potrebno samo da aplicira i preseli se, onaj ko dolazi iz Srbije mora da prikupi veliki broj papira, kako bi dobio vizu. Njihovo prikupljanje iziskuje mnogo vremena, ali i novca, što usavršavanje u inostranstvu umnogome otežava onima koji nisu državljani neke od zemalja Evropske unije.

Da je prvi korak u apliciranju, za one koji dolaze iz neke od zemalja EU i one koji nisu njeni članovi isti, potvrdila je Nišlijka Katarina Velkov, koja je trenutno na drugoj godini master studija u Padovi. Prijava se, kako ona kaže, uglavnom popunjava online, ali tek nakon toga počinju peripetije. Prva prepreka za one koji ne dolaze iz neke od zemalja članica, je boravišna viza.

Iz svog iskustva, a verujem da kolege iz Srbije dele slično mišljenje, birokratski deo oko upisa na fakultet jeste naporan, iziskuje obimnu papirologiju i puno vremena, ali i novca, bar za srpskog studenta porodice sa prosečnim primanjima. To je definitivno otežavajuća okolnost onima koji dolaze iz država koje nisu članice Evropske unije – priča Velkov.

Da bi se dobila dozvola, prvo je potrebno aplicirati za vizu i predati tražene papire u konzulatu. Iz svog iskustva, koje je podelila Velkov, radnici u konzulatima umeju da “detaljišu”, zbog čega je potrebno dobro se raspitati o svim zahtevima.

To zaista podrazumeva dosta papirologije, počevši od uverenja i diploma prethodnih stepena studija, u mom slučaju bila je potrebna čak i diploma iz osnovne škole, do bankovnih računa, izvoda o primanjima članova porodice i potvrda o imovini – priča ona.

Nakon dobijene vize sledi još jedan korak, a to je procedura u zemlji u kojoj će se studirati – potrebno je predati novu turu dokumenata u njihovim konzularnim odeljenjima.

Sa te strane, državljani EU su i tek kako u prednosti, jer im ovaj dokument nije potreban. I opet, i ova procedura traje i obuhvata prevode, overe, pa zatim legalizaciju i pečate dokumenata. Iskreno, mislim da je to i najteži deo, jer često komentarišemo i šalimo se kako je najlakše upisati željeni smer, a tek onda sledi komplikovani deo – rekla je Velkov.

Ipak, ono što ohrabruje je to što zbog loše ekonomske situacije i nižih primanja u Srbiji, postoji dosta mogućnosti za stipendiranje. Kako kaže Velikov, gotovo svaki univerzitet ima svoje programe za stipendiranje, a tu je i niz fondova, koji nude slične mogućnosti, samo je potrebno pratiti ih. Ona ističe i da se i pored svih komplikacvija trud na kraju isplati, jer je reč o divnom iskustvu sa „potpuno drugačijim studentskim načinom života“.