Perišić ostao bez jednog pomoćnika – dr Lazarević odbio da bude zadužen za Banku krvi koja u Nišu ne postoji 

Doktor Milan Lazarević više nije pomoćnik direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu. Nije smenjen, već razrešen, a kaže da nije želeo da potpiše novo rešenje, u kome između ostalog piše da treba da bude zadužen i za Banku krvi, koja u UKC Niš još ne postoji. Međutim, direktor Zoran Perišić tvrdi da jedino Lazarević ispunjava uslove za tu funkciju i da je njegova ideja bila da ovaj stručnjak pomogne u tome da se u novoj zgradi konačno napravi Banka krvi za sve hirurške grane, što je i obavezno po zakonu.

Niš i dalje nema Banku krvi, mesto na kome bi se krv sakupljala, analizirala i brže dolazila do urgentnih pacijenata. Odnedavno ona postoji samo na Klinici za kardiohirurgiju, trebalo bi da bude u funkciji od januara 2023, a njen načelnik je doktor Milan Lazarević.

Lazarević je od novembra 2020. godine bio i pomoćnik direktora UKC Niš Zorana Perišića, zadužen za transfuzijsku medicinu i laboratorijsku dijagnostiku. Više nije na toj funkciji, jer je razrešen.

Nakon toga mi je ponuđeno novo rešenje koje ja nisam želeo da potpišem i automatski po zakonu, kada ne potpišete novo rešenje, vi prestajete da budete pomoćnik. Nisam potpisao to rešenje zato što je to bilo vezano za Banku krvi, koja ne postoji. Ja sam razočaran što 2 godine mog zalaganja, elebaorata koji sam pisao, ništa nije urađeno za Banku krvi u novoj zgradi Kliničkog centra, gde su sve hirurgije, intenzivne nege, hematoligija, gastroenterologija, Urgentni centar, koji su najveći potrošači krvi – pojašnjava Lazarević.

Nova funkcija mu je ponuđena nakon promene sistematizacije poslova u UKC Niš, ali kaže da o tome nije ni obavešten, ni pitan, već mu je samo ponuđeno novo rešenje.

Pošto UKC Niš nema Banku krvi, a Lazarević kaže da je neizvesno da li će je i kada dobiti, nije želeo da bude pomoćnik zadužen za nešto što ne postoji.

Samo zahvaljujući donaciji Republike Izrael i saradnje Srbije i Izraela i doktor Efraim Zurof koji je bio u našoj poseti imamo Banku krvi na Kardiohirurgiji, ali ta Banka je segment odeljenja za kliničku hemostazu, koje je odeljenje na Kardiohirurgjii i ta banka može da obskrbi neki deo klinika u starom Kliničkom centru, ali ne može u novom. Pacijenti, naročito urgentni, mislim da nisu zaslužili da ne budu sagledani. Krv je najveće nacionalno bogatstvo. Zakon je to predvideo, ali taj deo nije rešen do kraja – ističe Lazarević.

---

Perišić direktor sa 6 pomoćnika

Nije imao nameru da Lazarevića skloni sa mesta pomoćnika, tvrdi Zoran Perišić.

Pojašnjava da je sistematizacija promenjena nedavno na sednici Upravnog odbora, a sve zbog boljeg funkcionisanja Kliničkog centra, uvođenjem novih dužnosti i funkcija za sve pomoćnike, a da su rešenja potpisali svi, osim Lazarevića.

Dosadašnji pomoćnici za hirurške i internističke delatnosti dobili su da kontrolišu sprovođenje nastave. Profesorka Tiodorović kontrolu kvaliteta rada u UKC. Dosadašnji pomoćnik Stojković da osim DSG i helijanta, dobio je i interni sistem, kontrolu te kompjuterske mreže. Doktor Lazarević je trebalo da bude pomoćnik za transfuzijsku medicinu, organizacione delatnosti i Banke krvi. To je to što je odbio da potpiše – kaže Perišić.

Na konstataciju novinarke da Banka krvi u Nišu ne postoji i da je to argument i doktora Lazarevića, Perišić kaže da je jedna takva otvorena pre mesec i po dana na Kardiohirurgiji, a da su prema aktuelnom Zakonu o transfuzijskoj medicini – klinički centri dužni da osnuju banke krvi.

Zato je njegova ideja i bila da svom pomoćniku da i to zaduženje.

Perišić: Moj pomoćnik za dijagnostičke i srodne grane, DSG, to je sistem na koji zdravstvo Srbije prelazi 2024. godine, da li je on trebalo da mi kaže „ja neću da budem tvoj pomoćnik zato što to počinje tek za dve godine“ – dodaje Perišić.

Novinarka: Znači Vi ste promenom sistematizacije hteli da proširite delatnost svojih pomoćnika i da između ostalog dr Lazarević svojim znanjem doprinese da Niš konačno dobije Banku krvi?

Perišić: Naravno, zar to nije očigledno? Tako je, banke krvi ne postoje, ali treba da se naprave, a čiji je to posao?

Osim novih zaduženja za pomoćnike, Perišić je novom sistematizacijom dobio još jednog pomoćnika, docenta Tomislava Kostića koji će biti zadužen za organizaciju rada. Ipak, i dalje će imati 6 pomoćnika, jer Lazarević novu funkciju nije prihvatio, iako direktor kaže da je jedini koji ispunjava uslove kao specijalista transfuzijske medicine i zato neće imati zamenu.

---

Banka krvi „veliki finansijski zalogaj“ za UKC Niš

Doktor Lazarević ističe da mu funkcija kao funkcija, bez koje je ostao, ništa ne znači, jer ima rezultate koji stoje iza njegovog rada i koji su posebno vidljivi na matičnoj Klinici za kardiohirurgiju na kojoj radi.

Stotine metoda implementirano, najskorije trombofilije, genotipizacija, multipleskleroze, kvantifikacija side, hepatita, HLA tipizacija, a radimo na pripremi i genetskog ispitivanja tumora pluća, debelog creva i malignog melanoma. Ja godišnje na klinici imam najviše pregleda od svih specijalista, pregledam preko 3.000 pacijenata u ambulanti i meni je to sve mnogo bitnije nego izmišljene funkcije – ističe.

Ipak, razočaran je što UKC Niš i pored njegovog dvogodišnjeg zalaganja nema Banku krvi, a nema izgleda ni da će je uskoro biti, jer nema najava za nabavku opreme, nema prijema transfuzijskih tehničara, a tvrdi i da je prostor u novoj zgradi koji je predviđen za to – uzurpiran.

Neko se uselio već u taj prostor predviđen za Banku krvi, neka od organizacionih jedinica, ja to ne znam, ja ne radim u novom Kliničkom, ali popunjeno je sve, a po projektu je moralo da bude ostavljeno mesta, ne možete onoliku zgradu da ostavite bez Banke krvi – zaključuje.

Ipak, direktor Perišić tvrdi da je prostor za Banku krvi ostavljen, u novoj zgradi UKC Niš gde je Laboratorija.

Opredelili smo prostor na minus 1 gde je laboratorija u novom KC za to, ta Banka krvi tamo treba da bude za sve hirurške grane. Ali neko treba to da organizuje. Ako neće on, ja ću naći nekog drugog. Ja sam 1992. godine postao na Klinici za kardiologiju načelnik invazivne dijagnostike, koju sam otvorio uz veliki trud i velike žrtve 2000. godine. 8 godina mi je trebalo, onih ratnih godina, da se stvore uslovi da se otvori. Znači bio sam načelnik nepostojećeg odeljenja, ali sam ga napravio, stvorio sam ga – zaključuje Perišić.

Trenutno je ipak najveći problem novac, jer Perišić kaže da je Banka krvi finansijski „veliki zalogaj“ za UKC Niš, pa će morati i država sistemski da se uključi i da se taj problem konačno reši.